Translate

utorak, 11. prosinca 2012.

Vladimir Živaljić

BEŠĆUTNI GAD

Nisam ti više
marioneta
samo obična
lutka na koncu
svojim greškama
platila sam
a sad se borim
za zlato i broncu
nema me više
za prvu ruku
i ne ću biti
zakrpa stara
prošlo je vrijeme
sve ispočetka
a da me kupiš
nemaš tih para
sve si mi uzeo
bez mrve srama
onako krhka
naivna mlada
zgriješio si
priznaj sebi
prstom te ne bih
dotakla sada
ako me nekad
poželiš opet
bešćutno slomiti
k'o neku stvar
nikada nećeš,jer nemaš duše
svršeno vrijeme,za mene si bar…

Nema komentara: