Biljana Kitic Cakar

KAO OTROV

Ćutim, poginjem glavu
I po ko zna koji put
Progutam suze

Otrovne reči bole
Pogrda svaka izrečena
Ničim zaslužena

U meni bes
Pomešan sa tugom
Taložen godinama

Plašim se
Čaša je već prepuna
Ni kap više ne može da stane

Ako zatvorim vrata za sobom
Biće to zauvek
Koga ćeš onda da truješ.