OD'ZIV
ANĐELA 2018.god
K'o
poslednja žena,na ovom si svetu,
korak jedan
napred, a sa dva se vraćaš;
ulična ti
svetlost prijanja u oči,
o,kakve i
čije grehe noćas plaćaš?...
U naručju
držiš uspavanu bebu
obrazima
greješ to maleno biće;
i svoj uzdah
pustaš s' molitvom ka nebu,
dok usnama
topliš,promrzle prstiće.
U grlu
tvome,reči se guše,
prepuna
straha,boli i jada;
zvala si
anđele...i oni čuše,
da malen
život,nosiš sred grada!...
Dok hodaš po
mraku,san na dečije oči,
boje kao
zlato rastopljeno sliva;
anđeo u
trenu,kao vitez kroči,
raskošnim se
glasom...evo odaziva.
Svo sam
vreme tuk'o svoje grudi gore,
od kada kroz
vapaj,začuh tebe Ženu!...
čast nebeska
moja i srce se bore,
a krila mi
vrela...kao u plamenu.
Hodaj sada
smelo,ali bez pokliča,
nek nebeski
plam vas,celim putem drži;
za reč moju
datu,ceo svet nek' priča
i kako sve
Žena,može da izdrži!...
I seti se
uvek,Svete majke moje,
koja svako
čedo,celim srcem ljubi!...
zato hrabra
budi,stegni srce svoje,
imaš svoje
čedo,duh nikad ne gubi!.
KRICI 2017.god
K'o poslednji
spomen,čovekovih dana,
linije svog
srca,ispisujem sada;
i dok ženske
krike,čujem sa svih strana,
duša mi od
tuge,k'o u ponor pada.
Umesto da
bude,al' voljena nije,
na nasilje
stalno,njena duša sluti;
od ljubavi
tugu,sakriva veštije,
o,zašto zbog
toga i nebo sad ćuti?...
Modrice na
licu,ispod podočnjaka,
potvrđuju
samo,događaj od juče;
i zato vam
kažem,nek zapamti svaka,
,,Žena se ni
prekim,pogledom ne tuče!".
Nasilje se
isto,k'o ljubav ne ćuti,
ne,dovoljni nisu
samo vaši krici;
ne dajte da
strah vam,umove pomuti...
kažem:
Ženi,majci,sestri,ljubavnici!.
DANAS ZA
SUTRA... 2015.god
Vidi,gde
slova od bola plaču,
na ovom apelnom,Lidinom
blogu:
i hoćeš li
moći nepravdu da praštaš,
sve ono
nikad što ja ne mogu.
Nije ti
ovo,vesela brate,
pesma ko
voda kad poteče:
večna je
molitva ženama što pate,
svim koje
nasilje,ko rana peče.
Znam,nećeš
moći pogled da skreneš
sa bolnih
slova u drugu stranu:
i probaj
molitvom ti da spomeneš,
a sva
nasilja zauvek prestanu!.
Noćas je
neka,budnoga oka,
vukla svu
tugu ko ispod plašta:
a ljubav joj
je ko more duboka,
ne,to se
nikad...nikad ne prašta.
I volela je
na hiljade puta,
sa dušom
anđela bliska stvorenja:
sada je
evo,sa vetrom luta,
trnovom
stazom poniženja...
Za svaku
ženu,za njenu sreću,
kriknimo
slovom silnije jače,
ni ja se
moliti prestati neću,
a možda zbog
toga i Gospod plače?
Jedini spas
je u ovoj noći,
jer tuga tu
je,još ispod kože:
za bolje
dane koji ce doći,
ti svakoj
ženi pomozi Bože!.
