Jadranka Trogrlić

TI SI ŽENA                            2022.god

Ti si žena,
ti si rođena da
budeš majka i
ratnica, zato ne
dozvoli da
budeš patnica.
Pobijedi strah i
ne dozvoli da on,
svoj bijes
iskali na tebi.
Dosta je bilo
udaraca i
skrivanja modrica.
Žena nije rođena
da bi bila gažena,
žena je ljubav,
ponos i
majka kraljica.
Koračaj hrabro,
vjeruj u život,
imaš sebe i
svoju djecu.
Zato bježi i
ne osvrći se,
bježi veoma
daleko od njega.
Sreća je svugdje
kad si slobodna i
gdje te čeka
puno bolji neko!
Ako su mogle
mnoge možeš i ti.
Otvori oči i
napravi prvi korak,
reci glasno da
te svi čuju,
vrisni iz sveg glasa,

DOSTA je bilo.!
STOP NASILJU NAD ŽENAMA!!!

Tatjana Basar

SUNČANE NAOČALE                        2022.god

Sjedimo u tišini
Prohladno jesensko jutro,
Konobar pristojno pita što ćemo naručiti,

Dobro je što imam naočale.

Samo me gledaš smeđim očima
Kažeš da ti je žao,
Da nećeš više i da je

Dobro što imam naočale.

Ne znam da li me više boli
Srce,
Glava,
Oko,

Dobro što imam naočale.

Kako netko s tako toplim očima
Može biti i Jekyll
i Hyde,
Zar ne vidiš da sam slaba...

Dobro je što imam naočale.

Konobar donosi kavu...
Pomislim, da li je ikad udario ženu?
Treba mi utjeha, treba mi zagrljaj,
Ali znam to ne smije biti tvoj.

Dobro je što imam naočale.

Ivana Vlaisavljević

 MRAČNI SONET     2022.god

Zar si se opet okliznula na stube?
Promrmljala kroz razbijene zube,
Stisnula osvetnički dlanove grube
I nepravedno optuživala druge…

Oni su samo o tebi govorili,
Rakiju, vino, neistine prolili.
Posprdnim ga riječima gonili
Dok Te bolničari nisu odnijeli…

Napokon obećala si samoj sebi
Zadnji je put što tako te prebi
Nitko takav život trpio ne bi.

Bolje je kroz život jezditi sama,
Nego u očima drugih biti dama,
Više nećeš dopustiti da te skriva tama.

Hadija Nuradinović

,,STOP NASILJU”                 2022.god

Od nasilja goreg jada nema
Jadi teški a tuga golema,
Ko je taj, kako može
Od takvih sačuvaj nas Bože.

Takvi duše nemaju
Drugom spletke spremaju,
Zašto žene tuku
I za kose vuku.

Kroz srce im krv ne teče
Od njih nema zvijeri veće.
Kako njima slatko bude
Da ubiju mnoge ljude,

Da im žena bude rob
A dječici iskopaju grob.
Takve kazni dragi Bože
Da se mirno živjet može,

Da slobodu vide svi
I na zemlji mir zaživi.

Miladin Ugrenović

 

Najlepši dar ljudskog roda               2022.god

ti si od Boga ženo voljena.

Tebi se klanjam
i o tebi pevam,
jer ti si i more i nebo
i sva godišnja doba.
Ti si ženo
muza muškog roda,
ti si i majka i dete
i sav rod ljudskog postojanja.
O, ženo ...
Slikaru, pesniku, kiparu ...
ti si Alfa i Omega.
Zato se žena čuva i voli
i ne daj nikada
da joj suza kane.
Žena je dodir
harmonije i ljubavi,
žena je ...
juče, danas i sutra.

Željka Božić

STOP NASILJU NAD ŽENAMA                  2022.god

Peronima života
ostavljah sebe,
dio po dio.
Krvavih koljena
puzah cestama kamenim,
samotno sivim, prijetećim.
Molitvu nijemu
nosih na usnama
od udaraca ramena pognutih,
od suza slijepa,
nesretna.
Molitvu koju nitko
i baš nitko osim neba
ne vidje…
Dadoh dušu
zvijezdama dalekim,
mjesecu isplakah bol
kad tijelu pretijesno posta.
Kao vuk samotnjak
lutah nocima.
Od zašto,
ka tako mora biti!
Od ljubavi, do mržnje!
A nigdje ne bijaše nikoga, nikoga...
I ništa
ne bolješe tako jako,
ni udarci ni rane,
ni suze ni padanja.
Ništa ne zabolje tako jako do ljudi,
gluhih i nijemih
dusa izgubljenih,
što sebične podsmijehe nosiše kao štitove.

Kemal Ljevaković

ISPOD GRIJEHA                                2022.god

Daske nad čelom.
Vonj slame u nosu.
Tek prizor nenadan, kad se desi,
snatreći u zanosu.

Teški koraci crnih čizama u
škripu voščanih podnica staju.
Odzvanjaju klancima straha,
u gestapo-koračaju.

Lijepo lice s tugom u dlanima:
- Ne, ne, nemoj!
Nemoj sada!
Molim teee! Nemoooj!

Uvijanje stropa i škripa
u ritmu grijeha i
eha vapaja, odnekud
k’o jeka mi kanjonska daleka.

Ustati iz nema nikoga,
osim strah i trepet,
i dahtavoga daha ponad,
i svoga bezdaha. Kako?

Iz snatrenja nikako.



LIJEPA JE POPUT HVALOSPJEVA


Mjesečinom svijetli, sija s lica neljubljena
osmijeh - sjajnih opoj-čina i
bljesak sa usana što mi slatki cjèlov soče,
sija treptaj oka ribooka.


Kose raspletene, zlatne vlasi diljem pleća i
ramena i uvojci povrh čela. Kose nemršene.
Puce na prsima raskopčano,
pa me čara čarom iz njedara.


Povjetarcu ja zavidan što je dodiruje
miluje, i anfas i iz profila nježno obavija,
dok naš sokak cijeli tvorim u njen korak
i u stas joj - što ga svil'na odora reljefno sakriva.


Đul-behara njom se vija, pa me nosi
u perivoje rajske i u lepršave pokrete hurije
dajući joj morske Sirene obličje i jedrínā poj,
žeđ prsi, pa pršte joj zovi u zjene mi zaljubljene.


Bijelom magijom je razotkrivam.
U Evu kostimiram. Ni jedna joj ravna nije.
Vidam rane ljubavne u elegični pjev.
U snove sahranjujem iluzije. I u psalam spjev.

Zdravka Meštrović

NE ŽIVIM                            2022.god

Mislim na onu
godinu zadnju,
dok još živa
bila sam.
Barem pokušavam
misliti,
na sunce dana
svakog
na onaj životni lahor,
a osijećam
tek misli zgrčene
strahom
tražeći lijek.


U ovoj zori
koja nagoviještava
jutra dosadašnjih svitanja
čuje se samo
vapajući
plač izmješan
zvukom zvona i
mislima koje se
krvavom putanjom
spuštaju
do prsta nožnih.
Bujaju nečiste i strašne
kao rijeke
jesenjih poplava.


Um razlomljen
strahom
udra o rub bitka,
obilježavajući lice
Salamonski pečatom.


Čekam nestanak
zvukova svih,
da spokojno
trunem u praznini
bezosjećaja
jer više
ne živim.

Begajeta Omerović

RECI DA, DOSTA JE VIŠE !    2022.god

Ne planiraš....
ljubav se samo dogodi,
odnekud se u srce useli i ne pita
za cijenu davanja sebe

Ringišpil života u krugu se vrti,
živiš, tek tako, a živa nisi
želiš, želiš sretna biti
ruke sa umornog lica spustiti

Reci da, dosta je više!

Uzmi me pod ruku prijateljsku,
tamo prijeko od nas nedaleko
sunce sija k 'o majkina duša mila,
topla kao ljetna rodna kiša

Marica Odrčić

NOSILJE                            2022.god

Sako nosilje več to govori
da to ni od dobre ludi.
Kad muž svoju ženu tuče
i za losi vliče, to ni od
zdrave pameti.

To dela pred svojum decum.
Grda je to poruka za
život dece.
Nima se žena komu potužiti.

Kad nosi črnjavke veli,
opala sem, ne usudi se
nikomu reči.
Kad se policije požali
veliju, soma si kriva.

On je muškarec kaj si je
mlađu našel.
Ima penez, a ona ga voli.
Sad bi bilo dosta, nek ga
ostavi odma.
Nek se rastavi, bole je to
nek da zločestoga muža trpi.

Ćazim Ćasko Mučić

ZAŠTO NASILJE ?        2022.god

Žena, Bog je stvori da se voli
Lijep porod da nam rodi,

Zašto nasilje, zar žena nije simbol ljubavi?
Zar se nasiljem ropstvo ne pravi?

Dovoljno je reći žena,

a ona je majka,sestra,prijateljica da, ona je žena.

Dignimo glas zaštitimo svaku ženu
Zaštitimo dostojanstvo i ličnost njenu.

Marija Popović

REČ                               2025.god

 

Mogu ti reći ono što želim
Al svoje reči ne mogu razumeti umesto tebe...
Navikla sam da spustam glavu
I da ćutanjem uvredim sebe...
Budim se vedra, puna života
Svesna da sam prolazna
I zato grabim
I da je prolazna moja lepota
Ali i svesna, da ne slabim.
Tišinom kupujem mir
Nemam sagovornika,
Naredbe verno slušam
I svaka još jače boli
Ali gde bih, ne smem da pokušam.
Od nežnog dečaka toplog pogleda
Sad imam pogled koji zaledi
Ostajem uplakana, tiha i bleda
I dalje mislim da život vredi.

NЕ, ЈА NEĆU DA SE SETIM         2024.god

U toploj sobi
Udišem mir
Novo poglavlje
Med i kašmir...

Tople ruke
I miran san
Ali mi misao
Prekide dan.

Ne, ja neću da se setim
Ni mirisa krvi
Ni modrica
Ni nagnječenja
Ni dugih hladnih noći
Ne, ja neću da se setim
Čudovišta, koga prizivah
U samoći,
Ne, ja neću da se setim
To je nekada bilo
I moralo je proći.

U svome milom domu
Ispijam vrelu kafu
Udišem topao dan
I nisam više sama
I imam svetlost dana
Ali negde duboko
Stoji po neka rana
Da me samo zagrebe
Ne, ja neću da se setim
Isuviše volim sebe.

ĆUTAH                            2023.god

Suzama pravim akvarele
Prevrćem stranice
Prošlog života...
Bojim se da zakoračim
pogledom
Bojim se da prisetim se
Dana
Kada sam budna sanjala
Kada mi koža beše od modrica satkana.
Sada je kraj,nema tih noći
I ne želim da ih se setim
Samo ponekad u samoći
Vešto ih mislima preletim.
Ne mogu da zboravim klovnovsko lice
naslikano pesnicom
Bojama što teško blede
Snopove kose što preko noći osede.
Ne ne mogu da zaboravim
Iako mnogo prošlo je zima
Zavijah mlada ko vukovi gladni
Ćutah ,umesto da ispričam svima.

NEĆU                                     2022.god

Neću vam pokazati suze
slane i bolne
što tinjaju, grizu.
Neću vam pružiti
kameni osmeh,
jer topli vas ohladi jače.
Do srca dopreste lagano,
moćno,
ali ga grizoste suviše lako.
Ovoga puta odstupam snažno,
sigurno, hladno i opako.
Cenim vaše ideje gladne.
Poklanjam naivno
sve poštovanje.
Iako shvatam zamerke jadne,
ne vidim vaše požrtvovanje.
Žalim sebe još ovog puta.
Ipak, odlučno kažem: hvala,
i ovo beše smernica skupa,
ali ovog puta ne ostah mala.

Luca Mamić

 

(Za podršku svim ženama)                 2025.god
ZAR NE SHVAĆAŠ?

Gdje nestade ona plaha srna?
Kukavica što glavu saginje?
Ona stidna djevojčica mala,
što je samo glavu pognut znala?
Sve nepravde što samo gutala?
Kao rob tvoj tebi robovala!

Pitaš li se zašto je nestala?
Robovati kako je prestala?
Da li shvaćaš zašto je nestala?
Il’još uvijek progledao nisi?
Kraj očiju zdravih
dal’ još slijep ti si?

Zar ne shvaćaš da je progledala?
Da je dugo zalud robovala!
Kad ne vidiš kraj zdravih očiju!
Kad ne cijeniš ono što imadeš
i kad samo prigovarat znadeš.
Ljubav primaš a vratit ne znadeš.

Dal’ ne smiješ ili ne umiješ?
Pa konstantno riječima je truješ...
Misliš postić’da opet robuje?
Da je tiha
i da se ne čuje?
U prikrajku da suze proliva
od svog Boga dok snagu priziva ?
Da je opet kukavica živa?
Da sve daje,
natrag ne dobiva.
Srna plaha i rob da je straha?

E,pa nije!
Jer je dugo bila!
Nije više niti više neće!
Kolo sreće za nju se okreće!
Želi živjeti!Disat punim plućim!
Skromno,pošteno...
Ali živjeti! Ne robovati!
Zar ne shvaćaš?
Nestala je ona srna plaha
dalje želi živjeti bez straha.
Želi samo sreći robovati,
Božja milost nek ju u tom prati...

STOP NASILJU NAD ŽENAMA   2022.god

I mi smo ljudska bića
i nismo manje vrijedne
ako smo slabiji pol .
I mi osjećanja imamo,
ljubav i pažnju trebamo,
ne ljubav ,,kao fol".
Ako ste od nas jači,
ništa vrjedniji niste,
pa nismo u srednjem vijeku.
Ne trebate ruke dizati,
svoju ,,jačinu "ispoljavati
kao najnormalniju stvar na svijetu.

Ustajmo hrabro žene,
nedajmo se ponižavati,
dok god nam krv teče venama.
Recimo

Jasmina Bosančić

"ŽENA SA STAVOM"                      2023.god

Žena sa stavom proglašava se opasnom
i zločestom od strane istih onih muškaraca
koji je ne mogu posjedovati,
zloupotrijebiti njene emocije ,
zarobiti um ,
obeščastiti tijelo.
Današnji mačo-frajeri žive u oblacima virtualnih iluzija,
s mnoštvom fikcionalnih identiteta,
pred ekranom računala,u bespućima interneta
osjećaju se hrabrima i pametnima.
Sami sebi dižu virtualne spomenike.
U stvarnosti ne žele raditi, nego vrebaju,
planski i taktički,
situirane žene
želeći se useliti u njihov dom
i da ih one uzdržavaju.
Muške sponzoruše najopasniji su zlostavljači.
Vrebaju ženu ekonomski,
žele novac, stan, auto, život u luksuzu.
Ne uspjevši to dobiti,
prelaze na klasične oblike zlostavljanja,
psihičko i fizičko. 

Zavist i mržnja, njihov je odgovor
na sve ono što ne mogu uzeti od žene.
Žena sa stavom hoda dostojanstveno,
živi nezavisna od tuđih mišljenja,
ne boji se. Jer strah od Drugog dolazi
zbog nepoznavanja sebe,
zbog nepriznavanja sebi prava na sreću, uspjeh
i trijadnu slobodu uma, duha i tijela.
Neke su žene prestale disati
svoje Ženstvo, pokorivši se
patrijarhalnoj mitologiji. Odrekle se osobnih granica.
Svoje osobnosti. Da bi bile prihvaćene od Ideje.
Žena sa stavom hoda uzdignute glave, ozbiljna lica,
čvrsto odmjerenih koraka.
Uvijek je unikat, nikad preslika, odraz ili duplikat.
Oni koji je ne mogu posjedovati,
smišljaju glasine od kojih na kraju sami padaju.
Samosvijest je nepoželjna ženska vrlina,
ako ne dopušta da na nju netko viče ili je
udara , smatra se da nije dobra.
Dobrota je podcijenjena vrednosna kategorija.
Dobra žena je ona koja nema svoje JA,
koja je otirač ili boksačka vreća.
Ako to znači biti "dobra", ja radije odlučujem
imati svoje JA,
makar to značilo da me prate epiteti
zločeste i opasne tete.
Bolje to, nego modrice od udaraca.

AUTOBIOGRAFSKA                        2022.GOD

Dok se sunce smješkalo na plavom nebu,
u mojoj duši krik je najprije pobijelio,
zatim, poplavio poput šljive i onda pocrvenio od
stida.
U trenu se zaustavilo vrijeme.
Od užasa zrak se skupio i
u sebi sakrio mladenačke snove, radost i svjetlost.
Bilo je to 4 dana prije 18. rođendana,
zato otada rođendane ne slavim.
Uspjela sam pobjeći, spriječiti ono najgore.
Ipak, činjenica da se skoro dogodilo, stvorila je
gust oblak tišine .
Slijedile su godine šutnje.
Tjeskobno sunce na nebu.
Tajna i sram.
Onda ipak jedan dan,
hrabrost da se izgovori na glas.
Da se prekine nizanka strahova .
Očekivala sam podršku, zagrljaj.
Umjesto empatije, pitanje:
Kako si bila obučena?
U tom trenutku, stao je svijet u meni.
Trebalo je mnogo godina da se prevlada bojazan.
I da ponovno sunce na mom nebu poprimi
zlatnu boju.

Milena Ristić

PISMO MOJOJ ĆERKI             2022.god

Tebi koju volim od sebe više,
pišem, pišem jer želim
da znaš da si jaka!

Jača od mene,
bolja od mene,
pametnija od mene!

Ne želim da trpiš,
ne smeš da trpiš,
ni zbog koga,
a najmanje zbog sebe!

Vrediš jer postojiš,
jer ćeš biti žena,
jer si ćerka!

Niko ne sme da te ponizi,
niko ne sme da te povredi,
da pomisli da te udari!!!
Ja sam tu!

Učiću te da možeš sama,
lepše je u dvoje
ali ne na silu.

Učiću te da možeš sve,
kad želiš,
kad imaš ljude koji te vole,
nebo je granica.

Učiću te da možeš svuda,
niko ne može da te veže za sebe,
niko ne sme da te veže za sebe!

Daću ti ljubav, neizmernu,
jer samo tako ćeš je prepoznati u drugima
ljubav se ne uči!

Ja, koja sam majka, ćerka, želim da znaš:
ti kao žena vrediš ceo svet,
ti si stub i niko, nikada
neće to da ti uskrati!
Ne dam!!!
Nisi ti kriva

Nisi ti kriva što si bila mlada,
što si volela, tražila princa
na belom konju,
nisi ti kriva žto si se dala,
a on ti je uzeo slobodu!

Nisi ti kriva što si govorila
sebi ,,Biće bolje!,,
Što si ćutala istinu svima
znajući da je samo gore.

Nisi ti kriva što ti haljina lepo stoji,
zbog osmeha prolaznika i muških lepih
manira,
nisi, ali ipak si nakon svakog šamara
sebi govorila ,,Možda i jesam kriva?!!“

Što je ručak bio hladan, omiljena
košulja prljava ili si htela vreme za sebe,
Modrica sledi, ipak si ti žena
moraju svi i sve da bude ispred tebe!

Najmanje si kriva što si ustala i otišla,
što si rekla sebi da zaslužuješ bolje,
Jaka žena trpi mnogo ali zna kada mora
da se sakupi i da jednostavno, ode!

Gordana Krstić

POVRATAK                     2022.god

Povratak domu
donosi radost
i setu.
Radost što grlim dečicu svoju
i osećam supruga
sigurne ruke
i setu što sve
ostaje isto.
Što bezbrižnost nije uselila
krila svoja
dok bila sam na putu.

Snovi su moji bili prazni,
utehu sam očekivala,
strpljivo tkala,
ali njegova nasilnička ruka
na mome licu opet je stala.
Grubo me vređao,
dušu i telo mi slamao jako,
povratak sam domu
radosno čekala,
a on me je grubošću dotako.

Danaba Hodžić

PITAM SE ČEMU 2022.god

Pogledaj, koliko toga je divnog oko nas
Zeleni se i plavi
Svetlošću životnom obasjan
Svet
Pogledaj,
Talasa modro more
Kapljicama pršti, presijava, šušti
U igri ludoj u penu se stvori
I vetar nosi mirise iz bašta
Odzvanja sa ulice, grad se jutrom
Budi
I neko se smeje, valjda srećni
Ljudi
Samo smo mi
Dve beživotne duše
Sklupčani u tami
Svoga jadnog bića
Mračnim se mislima poigrava mozak
Pitam se čemu
Sve
Čak život, čemu
Mirišeš na piće, što ti razum uze
A ja na suze, tvoj znoj
Moju krv
Cele su me noći tvoje snažne ruke
Koje nekad voleh, dok su me nosile
Do postelje meke,
Mrzele i vukle
Poznam sve ivice, zidove i čaše
Ove mračne špilje, koji domom zovem
Čemu
Pitam
Čemu
Lagala te nisam
Svu ljubav što nekad gajih kao cveće
Počupao si grubo
Rasuta po podu, leži mrtva ljubav
Izmešana s' krvlju, haljinama mojim
Zašto
I kada se ljubav u mržnju pretvara
Tiha sam
Tek dišem
Nisam, a niti ću biti više
Ona slatka mala
Čije su se oči sastanku sa tobom radovale
Ludo
Ni ti nisi isti
Otkrila sam noćas
Da u tebi zivi monstrum, ljudsko čudo
Vidi
Oko nas je život, zeleni se, plavi
Osunčani osmesi ulicama šeću
Samo je u nama useljena tama
Muk, mržnja i beda
Čemu
Odgovora nemam
Sklupčana u uglu
Slomljena i tužna
Ugašenih snova, bez glasa, bez želja, tek
Tiha do bola, dremam.

Stjepan Vitez

LADETINA                   2022.god

Štef je išel s prijatelom na jedne. Posle prve por kupic bil je črlen, a onda je bil i pomalo drven. Da ga nebi beciklin itil, on ga je španceral. Bil je zmučen i pomalo ošamučen. Navrnul se k kume, da bi si malo počinul.
Kuma mu je rekla: Kumek! Si nekak dobre vole. A... dej mi mira. Ne znam jel bi te ponudila s čem il s ničem.
Dej kuma tek tuliko da si jezek smočim.
Dobro kume, al ti nekaj moram povedati, jel me to pri srcu tišči. Reči kuma moram prijeti ono kaj me ide.
Kumek! Tvoja Barica bi tebe dola sve na svetu, a kak si je ti vrnul?
Ne znam nokaj cilaš? Navek ti je se za volu naredila, a kad ti ni jenput ladetinu skuvala, kaj si je rekel?
Se ne sečam.
Kumek, kumek, si je rekel: Kurva jedna, nisi mi skuvala ladetinu.
Bil sem valda pijan, pok mi zletelo.
Kumek moj drogi. Govorili su je otec i mati, da se ne ženi s tobum, da ju neš poštuval, a imala je prilike i prilike. Bila je bogata i najlepša dekla. Rekla je da ona ide samo za svojega Števeka ili bu ostal stora dekla. Znola mi je reči kuliki su je se nudili, pok i doktori. Sem je v šole rekla: Kuma onda kaj šporaš najne, pok dej. Rekla je: Rajši bi mrla, nek svojega Števeka prevarila.
Kak si je ti vrnul? Jel imaš sroma i pameti? Na koleni bi trebal iti na Bistricu i dobro se spovedati, a onda ženu prositi za oprost.
Štef je zdehnul, sproznil kupicu, obrisal suzu i rekel: Kuma fola ti na svemu, jo sad idem.
Ni zajašil na beciklin, nek ga je i dale rival.
Koraki su mu bili žmefki i uprov se treznil i študeral, kaj mu je rekla kuma. Čem bliže domu, bil je se bole turoben. Kaj sad žene reči. Kuma mu je otprla oči i sad je videl zokaj se Barica vu se povlekla, zokaj se više ne smeje i zokaj samo zdihova.
Došel je na dvorišče i onda ga je nekaj v nos pogodilo. Se je dišalo po ladetine. Došel je f hižu, kak da je na smrt osujen. Jedva je pozdravil.
Si gloden, ga je pitala Barica.
I jes i nis.
Dela je prejdnega zdelu z ladetinom.
Rekel je: Baš mi bu pasalo, da me oladi.
Rekla mu je Barica: Ječ, ječ, mili Števek. Da Bog do, da bi te za navek oladela.
A onda je odjundala v sobu, hitila se na postelu, zabila glovu v vajnkuš i hincala je milem plačom.

Tomislav Zvonarić Žuma

DA, DRAGA                         2022.god

Od kada je svijeta i vijeka, uvijek netko nekome... smeta

Od kada smo nastali, postali oduvijek neke razlike su bile
Da li u visini, debljini, izgledu... kada god nam je tško bilo
Bacali smo pogled - put neba
Očekivali smo neka čuda... iz nekih nebesa
Da se riješimo tog nastalog stresa

Zlostavljanja među životinjama ima, ponekad se pojavi među ljudima

Od pojave prvoga čovjeka pa do današnjeg vijeka, materijalna bogatstva
Kao i status među ljudima... pojavilo se to zlo... nasiljem nazivano

Nasilje se može na razno-razne načine među ljudima iskazati
Uvijek će netko nekoga kriviti

Poneki mudraci... dijelili su ljude... na slabiji ili jači spol, boje puti
Ili vjerskih ufanja... tko je kada jači, tko treba biti prvi, a tko drugi
O tim njihovim razmišljanjima... NE ZNAM, ali zanam da smo svi isti
Od krvi i mesa, zašto onda... doživljavamo... toliko u životu stresa

Što ljudsko biže može izdržati nitko to ne zna, tu bol, ta razočaranja
Ta maštanja, tu istinu... no, hrabro se boriti
Prema tim mišljenjima.. i istinu shvatiti

Samo spol nas razlikuje... neki šovinisti... to uzvikuju
No, ne znam zašto... oni misle da nismo isti
Pa treba im to glasno reći... i ne smijemo od istine pobjeći
Što bi ljudsko biće bilo... kad spola različitih ne bi bilo

Oni spomenuti... šovinisti od nekog ljudskog roda
Tada postaju neljudi... i neka nas to ne čudi
To su pojave od davnine... ali... oni hrabri ili lažni
Ne žele to priznati... da što može jedan spol... može i drugi
Što nam se... u ovome vijeku... dokazuje

Da su žene suptilnije... osjećajnije... da trezveno i svrsishodno razmišljaju
I ton našim svim životima daju... htjeli mi ili ne... to je dio istine

Zar ne, žene naše... neka vas ti šovinisti... ne plaše
Ako niste prve u njihovim mislima
Niti... ONI... to nisu... pa ne znaju u mislima... gdje su

Što bi mi bez žena za sva vremena... bez vas... nema nas... to mogu reći naglas
Ako bude naša, nekad... zadnja... ona glasi: Da, draga... da, draga i da, draga

Stjepan Djetelić Banski

 ŽENA DANAS                       2022.god

O najljepšem biću na planeti Zemlji, nije pisati lako,
To samo ja se usudim jer zbog njih pamet gubim!
Ja ih volim sve. Odjevene bilo kako,
Al' u Evinom kostimu najviše, dakako!
Predivno je promatrati njihov graciozan hod,
Najljepše su kad na svijet donesu, ljubavi svoje plod!

Pitate, što su sposobne postići,
Čime se sve mogu nositi?
Sa svim problemima ovoga svijeta,
Spremne su da se nose!
Bolje od muških, svakom zlu prkose!

Što kažete? Samo su dobre kuharice,
Nisu za drugo nego biti domaćice.
Dobre su samo kao konobarice,
Domet im je frizerke ili krojačice.
Možda, medicinske sestre ili prodavačice...

A ja vam velim:

Stid bi vas trebalo biti
Jer, eto, jasno je da ženski rod nastojite potcijeniti!
Slušajte dobro, vi, ograničeni muški umovi,
U čemu su sve žene bolje, nego vi:

Vjerojatno znate mnoge učiteljice, profesorice, liječnice,
Poznajete, sigurno, mnoge spisateljice i glazbenice,
O vrsnim novinarkama i glumicama, također dosta znate,
U sportu, mnoge žene nad muškima prednjače...

Na kraju, priznajte:

Odlične premijerke i predsjednice država mogu biti,
Vojničku uniformu, bolje od vas muških, znaju nositi.
Zato, pazite što govorite jer već sutra neka će prava žena da vas osvoji,
A onda ste manji od makova zrna, svaka vam se riječ broji.

Sjetite se i žene koja vas je rodila,
Svojim mlijekom dojila i na noge vas postavila!

Eto, to je žena!