Vidoje Stefanović

NEMOGUĆA LJUBAV                   2025.god

Slučajno, baš slučajno jednog dana,
Nikla je jela pored bršljana,
Uf, zeleni bršljan i zelena jela,
Baš je tu nešto sudbina htela.

Rasla je jela, visoka, gorda,
Za njom čeznu momci, čitava horda,
A bršljan, siromah, poče da brine,
Nikako da stigne do njene visine.

I odluči, grozno, da ti je muka,
Uhvati se grančicama oko njenog struka,
E, sada si, devojko, zauvek moja,
Ne zanima me više želja tvoja.

I ne može jela uvis da krene,
Pa, naravno, poče mlada da vene,
E, i devojka tako, za časak tili,
Svene k'o jela kad je momak sili.

 

S ONE STRANE LJUBAVI                 2023.god

U stoletnoj šumi, u praskozorju plavom,
Golubica bela na hrastovoj grani.
- Kakav mi je život? Pita se sa pravom
- Sa kakvim mi golubom protekoše dani?

Svog goluba zavole dok je bila mlada,
Za nju on bejaše sve što život pruža,
I sreća, i radost, i ljubav i nada,
Gle, sada izgleda ko uvela ruža.

Pitanja se množe, a odgovora nema,
U ispraznoj duši samo čemer cveta,
Kakve li joj muke njen golub sad sprema,
Kad uskoro počne pred njome da šeta.

- Koga si gledala, sa kime si zborila?
- Tvoj cvrkut ti si poklonila - kome?
- Tvoja se pesma za njega orila.
- Za tebe ja nisam jedini. Dabome.

Naravno da to istina nije,
Ali ljubomora, zna se, granice nema
I zašto ljudi, zašto da se krije
Ljubomoran čovek samo zlo priprema.

( Posvećeno bliskoj prijateljici moje porodice).