Radmila Nestorov

MОЈА MAJKA                            2025.god

Dunav je noćas pokazao svoje ćudi,
Ljuljao je čamac i počeo da ludi,
Kao i uvek do tada, kod majke sam svraćala.
Duboka jesen i ledena kiša, bila sam mokra do gole kože,
Da li je kući sve i redu.
Misli su počele da mi se množe!
Dva sata posle ponoći,
Majka skupljena pored peći
Sedi, njen muž starac sedi
Nadvio se nad njom i kao
Besan pas reži.
Kuća je njena i sve je njeno
Ušao je kao uljez i ostao,
Majke mi je bilo vrlo žao!

Izbaci tog pijanca iz kuće,
Rekoh joj vrlo tiho, ostala je
Da ćuti, iz kuće izađoh ja,
Tužna i pokisla.

Razmišljam: ako ne odabereš prvi put dobru osobu,
Uvek će biti isto, možda grešim!

 

RAZBIJENI ŽIVOT            2024.god

U sitne sate skoro pred zoru
Otključavaju se vrata
Čuju se koraci, ocrtava se senka
Na prozoru.

Ulazi nepoznat čovek
Meša se miris alkohola
I jeftinog parfema
Neke kafanske žene, pijan ide do mene.

To je nekad moj suprug bio
Razbio je ogledalo
Jer je u njemu antihrista video.

Petli su zoru najavili,
Povlačio se mrak pred danom,
Sedela sam tako do jutra,
Decu u školu otpratila i nisam srećna bila.

Skupila sam hrabrost
Nečoveka policiji prijavila,
Kukavica je i tamo bio
Ali se primirio, nije čovek postao!

Hiljadu svetlosnih godina
Od njega sam udaljena
Ne trpite kukavice i nasilnike
Vi ostajete a deca odlaze!