Ivana Gorunović

 

JAKA                 2024.god

Sedela je u uglu sobe, gledajući u daljinu,
sva u modricam, uplakana,
uplašena, strahujući za decu.
„Šta će biti sa njima“?

Nema sa kim da popriča, da se posavetuje.
Kod majke ne može jer joj je rekla:
„Bolje kćeri da se zacrnim nego da se zacrvenim“

Ali ona ne odustaje od svog života,
uzela je život u svoje ruke,
napustila ga je, nije dozvolila
da joj drugi upravljaju životom.

Postala je jaka i samostalna žena,
uzdignute glave korača stabilno,
jaka je kao VOJNIK –
niko joj NIŠTA ne može.

Suzana Aleksić Tasić

STANI               2024.god

Udri, jedna te ovakva, za ruku vodi,
udri, baš takva ista naslednika ti rodi,
udri, junak si snažan, hrabrost si muška,
udri, na vrh si sveta, ne može ti ništa.

Udri, kad slab ti si, ona je pak jaka,
udri, zbog dece sva će da bol bude joj laka,
udri, dok sva te služi muškost si vladar,
udri, sve dok te voli pred tobom je slaba.

Udri, kad možeš dok imaš svu snagu,
udri, ali jednom ćeš da joj ubiješ nadu,
i tad će prvo da kaže ti ponosno stani,
zbog dece da shvatiš da su još nejaki, mali.

I da im ljubav ko njena i od oca treba,
život u sreći a ne u strahu do vrha neba,
i kad se slomi a opet rodi zbog njih još jača,
i ne kad kaže, obriše suze poslednjeg plača.

Možda će kratko sreća samoće da te opije,
biva za vreme al' jednom shvatiš da sreća nije,
kad snaga stane i muškost splasne,
i sve što imaše ko prednost, ugasne.

Znaćeš da nije u grubosti sva vrednost
no da je baš mudrost, ljubav i nežnost
i svako zlo da će pred njime pokleći,
kad gradiš tuću i na svojoj tad radiš sreći.

Stani, ruku ne diži nad jednom ženom,
pod srcem nošen si ljubavlju njenom,
nežnost te vodila iz njenih grudi,
da budeš stamen, stub, onaj što ne gubi.

A ti tako bahat, kao da nečast ne postoji
ne znaš da vrednuješ ono što se broji,
da sva je večnost u poštovanju žene
jer nje da nema ni bilo ne bi ni tebe, ni mene.

I zato savij glavu duboko i klekni nisko,
jer sve što nisi žena te čini ustrajnošću bliskom,
samo si pola u svetu istih ni nalik Bogu,
jer kad se slomiš, samo si prašina kod njenih nogu.

Radmila Nestorov

MОЈА MAJKA                            2025.god

Dunav je noćas pokazao svoje ćudi,
Ljuljao je čamac i počeo da ludi,
Kao i uvek do tada, kod majke sam svraćala.
Duboka jesen i ledena kiša, bila sam mokra do gole kože,
Da li je kući sve i redu.
Misli su počele da mi se množe!
Dva sata posle ponoći,
Majka skupljena pored peći
Sedi, njen muž starac sedi
Nadvio se nad njom i kao
Besan pas reži.
Kuća je njena i sve je njeno
Ušao je kao uljez i ostao,
Majke mi je bilo vrlo žao!

Izbaci tog pijanca iz kuće,
Rekoh joj vrlo tiho, ostala je
Da ćuti, iz kuće izađoh ja,
Tužna i pokisla.

Razmišljam: ako ne odabereš prvi put dobru osobu,
Uvek će biti isto, možda grešim!

 

RAZBIJENI ŽIVOT            2024.god

U sitne sate skoro pred zoru
Otključavaju se vrata
Čuju se koraci, ocrtava se senka
Na prozoru.

Ulazi nepoznat čovek
Meša se miris alkohola
I jeftinog parfema
Neke kafanske žene, pijan ide do mene.

To je nekad moj suprug bio
Razbio je ogledalo
Jer je u njemu antihrista video.

Petli su zoru najavili,
Povlačio se mrak pred danom,
Sedela sam tako do jutra,
Decu u školu otpratila i nisam srećna bila.

Skupila sam hrabrost
Nečoveka policiji prijavila,
Kukavica je i tamo bio
Ali se primirio, nije čovek postao!

Hiljadu svetlosnih godina
Od njega sam udaljena
Ne trpite kukavice i nasilnike
Vi ostajete a deca odlaze!

Dragica Dobrijević

 

O NASILJU                    2024.god

Učili nas roditelji
da se lepo ponašamo,
sa volimo bližnjeg svog,
sveštenici podsećali
da na nebu nevidljivi
sveznajući bdije Bog.

Učitelji školovani,
nauku nam tumačili,
vidike nam otvarali…
za život nas pripremali,
svakom dobar savet dali,
lepo su nas vaspitali.

Mi se mali radovali,
znatiželjni, radoznali
učili smo i maštali…
s vršnjacima drugovali,
starije smo poštovali,
u poslu im pomagali.

Onda stiže novo doba,
filmovi nas očaraše,
kauboji na konjima
žongliraju koltovima
Indijance ubijaju,
ruše, pale, otimaju…

Stiže doba horor filma,
užas, strava, boli glava,
pa trileri i „kileri“,
kriminalci, varalice,
pa pljačkaši i ubice
pohrliše na ulice.

Stižu vesti s TV ekrana,
cveta vreme nemorala
krv potekla ulicama,
potukli se palicama
navijači Partizana
sa zvezdinim Delijama.

Dođe era interneta,
zatrese se sva planeta,
promeni se slika Sveta
opasnosti nove prete,
roditelji bespomoćni
da zaštite svoje dete.

Dosta nam je prebijanja
razvrata i nemorala
šamaranja, silovanja,
dosta trke za bogatstvom,
dosta praznog nadmetanja,
i pakosnog klevetanja.

Život ljudski kratko traje,
al` svakome šansu daje
lepo da ga upotrebi…
zato treba mudar biti,
dobrotom se okititi
i ljubav će pobediti.

Aleksandra Stojaković

MESEČARKA          2024.god

Onda je to bol
Dah asfalta
U grudima
Svetlost bulevara
Daljina i magla

Onda je to bol
Blud trajanja
Na bregu suza
U šaci pahulja

Onda je to bol
I od boli
Sazdana
Prokrvljena
Ispisana
Ona što zna
A čekanje se
Pretvara
U običnu
Nesaznatljivu
Mesečevu
Bol

Snežana Daskalović

S V A N U Ć E 2024.god

Živela je u strahu
od njegovog glasa
koraka i stegnute pesnice.
Žena koja je njemu dala
svoju mladost, ljubav,
poštovanje.
Brinula za njega,
decu, porodicu.
Želela je mir i
nedarivanu njubav.
Deca su je sa strahom posmatrala.
Brojala suze iz njenih očiju.
Želela su da s njom što pre zaspu.
Ona je bila uz njih
hrabrila ih i nemo
bez da je vide,
budna čekala zoru.
Pitala se u sebi,
gde je pogrešila?
Nakon svanuća,
lice joj se ozarilo
i nevoljno je pokazivala osmeh.
U svanuću je videla spas
za sebe i decu
i potajno je prikupljala snagu
za sledeću noć koja dolazi.

Svetlana Šarić

 

ISTINA                    2024.god

Ja ću da vam zborim o patnjama žena,
o suzama prolivenim u noćima bez imena.
Ja ću da pišem o danima bez straha,
pticama u letu bez daha.

Imate li dušu gledati nemo ranjenu pticu?
Napuštena za život se bori,
to je ptica koja ne zbori…

Ne žmuri pred njenom cikom,
podržavaš nasilnika koji zbori vikom!
Ugasi svetlo, sa svećom po mraku kreni -
raširi krila pomozi ženi!

 

 

Ana Klikovac

ODGOJ NOVI I STARI                        2024.god

Odgoj naš stari ljude sve pokvari
Pogni glavu, pristojan budi
Pusti da gaze te drugi ljudi
Pazi što sutra susjed će reći
Zbog toga okreni leđa svojoj sreći

Pristojna cura odmah se uda
Muža ne pita kamo vrluda
Što god da bilo, brak ti očuvaj
Muža ti mazi, a djecu čuvaj
Ako on pije, karta se, vara
Kad te napadne nemaš čuvara

Trpi ti dalje, sve zaboravi
Nek' se on dalje s drugom zabavi
Zažmiri opet, sve mu oprosti
Da ništa ne shvate ti vaši gosti
Smiješi se, glumi, osmijeh razvuci
Plivaj ti dalje u svojoj muci

Takva je tvoja uloga žene
Ne sanjaj da sutra takvi se promijene
Trpi ti dalje, pogni ti glavu
Zaboravi svoju ulogu pravu
Djeci je bolji ikakav tata
Nemoj mu nikad pokazati vrata

Šuti i trpi, takav je brak
Od susjeda skrivaj svoje duše mrak
Provedi tako sve svoje dane
Zaboravi snove da sunce ti svane
Misli ti uvijek na druge ljude

Razvedenu tebe sutra osude
Nisi ti dovoljno truda mu dala
Ti si sad ona što obitelj razara
U crkvu sad dalje pognute glave
Ti si sad grješnica, a drugi nek' slave
Susjedi bruje, kakva sramota
Vidiš li sada da bolja ti je Golgota?

Šuti i trpi, jesi li čula?
Za mamu i tatu bit ćeš ti nula
Kad tračevi krenu, susjedi vide
Oni se tebe tad srame i stide
Oslobodi ih srama, svake sramote
Odreci se svoje budućnosti i ljepote
Pogni ti glavu, trpi i šuti
Podnosi dalje kad muž te naljuti

I onda reci: Dosta!
Dosta je meni susjeda i gosta!

Zaboravi odgoj, krivi je bio
Okreni se, bježi, ako život ti je mio
Uzdigni glavu, ponosna budi
Ne daj da nikad gaze te drugi
Susjedu svakom lako možeš reći
Pometi pred svojim pragom, a ja odoh k sreći

Danas se cura razvede i uda
Mužu ne tolerira da vani vrluda
Pokušaj prvo, mir ti očuvaj
Djecu ti mazi i sebe čuvaj
Ako on pije, karta se, vara
Samome sebi probleme stvara

Ne trpi to dalje, nek' te zaboravi
Nek' se on dalje s drugom zabavi
Kreni ti dalje, otpusti, oprosti
Ne mari što pričaju vaši gosti
Smiješi se, sjaji, osmijeh razvuci
Reci sad zbogom svoj svojoj muci

Igrala si dugo tu ulogu žene
Nek' budu bez tebe ako se ne promijene
Ne trpi ti dalje, uzdigni glavu
Preuzmi sada svoju ulogu pravu
Djeci je potrebna vesela mama
Ne brini se ako si sada ti sama

Ljubav i sklad, takav je brak
Susjed nek' skriva svoje duše mrak
Provedi sretno sve svoje dane
Živi svoje snove kad sunce svane
Misli na sebe, voli sve ljude
Nek' ti drugo kažu, ako se usude

Sav svoj trud ti si mu dala
Nisi ti ona što obitelj razara
U crkvu sad dalje uzdignute glave
Svi sveci te vole, hrabrost tvoju slave
Nek' susjedi bruje, nije to sramota
Gotova sad je tvoja Golgota

Šuti još i trpi neka druga žena
Sada ti budi potpora njena
Sutra kad žene primjer tvoj vide
Zamisle se dobro kamo njihova priča ide
Oslobode se patnje, tuge i sramote
Vide sada dalje budućnosti ljepote

Uzdigni ti glavu, sada progovori
Nek' ti više nitko ružno ne govori!

Valentina Dabić

LJUBAV NE SME DA BOLI                2025.god

Kako i gde ljubav nestane,
ili to ljubav i bila nije
kako to čovek, nečovek postane
i srećan bude samo kad pije?

Pitaš se često dok rane vidaš
ližeš ih sama ko ranjeni vuk,
poslednje niti ljubavi kidaš
dok slušaš pijanih koraka zvuk.

I opet isto ko prošle noći
i mnogih pre, prestala si da brojiš,
pijan će kući pred osvit doći
ne umeš više ni da se bojiš.

Osećaš plamen ognja što peče
dok ruka njegova telo ti kida,
Bože, čime li se ove rane leče
stidiš se jadna, njegovog stida.

U oči gledaš nepoznatoj zveri
do jutra opet negde je pila,
iskrivljeno lice pijano se ceri
dal' volela si il' sve si snila?

Tragove noći jutro ne briše
niti se ljubav rađa iz pakla,
na tvome licu bol istinu piše
da dno izdaje ti si dotakla.

U tebi vatre više ne gore
pred tobom nije čovek kog voliš,
na pakao mirišu zaljubljene zore
dok stranca gledaš, za milost moliš.

Porok il slabost ne znaš mu ime
sve jedno kojim imenom se zove,
sabiraš misli kako i čime
zasluži čovek da ubiju mu snove.

A onda u sebi začuješ glas,
ljubav ne sme nikad da boli
niti se u čaši traži spas
kad čovek iskreno zna da voli.

Ljubav ne traži, na zgarištu tuge
spakuj uspomene u kofer laži,
jer život te čeka i iza duge
zbogom nasilniku zauvek kaži!

OČI JEDNE ŽENE                        2024.god

U očima jedne žene spava nemir plavog mora.
U njima se Sunce kupa, rudi zora.
U njima se zvezde gnezde…
Mesec snove tiho snuje,
kovač vrelo gvožđe kuje.
U njima se vetar čuje...

U očima jedne žene,
jaka bura drobi stene
valovi se jaki dižu,
snegovi s Karpata stižu.
U njima se vatre bore,
baklje, sveće, munje gore...
Kiša lije sitna, setna,
rađa zemlja berićetna
i pljuskovi i potopi
u njima se zlato topi...

U njima je oganj živi,
miris ruže, oblak sivi.
Ravno polje i planina,
duga, jutro, mesečina.
Suza, radost i gorčina
i hladnoća i toplina...
Umor, sreća bol i greh,
patnja, strah, tuga, smeh.
U očima jedne žene
sviće jutro i mrak pada
srce kuca, živi nada.
I uzdasi tu se kriju
želje strasne, bitke biju...

U oči ti gledaj ženu,
tu videćeš dušu njenu.
Oči kažu i ne lažu.
Ogledalo one jesu
iz dubine sve iznesu...

Slušaj, voli, poštuj, gledaj
i zapamti nikad ne daj
da zaplaču i izgube sjaj,
bistrinu i lepotu
oči žene pišu knjigu o životu.
Samo čitaj i ne pitaj…
Ne dozvoli da zabole
od sebe te više vole...

Vesna Petković Pešić

GRUDVA        2025.god

Grudva mesa šutnuta

sa vrha planine...

Kotrlja se.

Kotrlja se.

Svaki kamen trga komad kože.

Otkinuti pramenovi kose

ostaju tužno vijoreći na vetru

kad u gusto granje,

u prolazu,

zapetlja se.

A oni,

kao da se hrane

njenim jaucima.

Odjek udara grubih đonova

od tlo

kroz tišinu se prolama.

Zastanu kad ona zastane.

Kruta čizma

zarivena

u njeno meko tkivo

gura je

da nastavi kotrljanje.

Ustajanje.

Padanje.

Ustajanje.

Padanje.

Suze pomešane s krvlju

i ugašen pogled.

Teturanje.

Cinično cerekanje.

Lešinari i besmoćna žrtva.

Neravnoteža

ustajalog svemira.

Ravnodušna priroda

naizmenično

grli je i razbija.

U grlu

zaglavila se koska.

Ako zavapi,

ko će je čuti?

Oko nje

gomila stvorenja

što Bog ih stvori

po sopstvenom liku.

Ali nigde čoveka.

Nigde čoveka.

MOJE SU OČI TVOJE OGLEDALO             2024.god

Ja sam
tvoj jedini mogući izbor.
Pogrešan.
Tele spremno da utrči
u zagrljaj dželatu,
nesvesno
da tvojim napuklim vratima
vuče me mračna magija detinjstva
koje se ponavlja,
ples krivice naivne verem
u neko bolje sutra
što menja sve iz korena.
Ti si portal
kroz koji nasmejana ulazim
u obećanu zemlju,
samo da bih shvatila
da obrisan osmeh
najteže je breme.
Nedokučiv bol
na tvom skamenjenom licu
oživljava kroz moju
bolnu grimasu.
Prepoznaješ ga podsvesno
i ponovo proživljavaš kroz mene
sve blatnjave nanose
što na tvoju dušu
bacilo je vreme.
Hajde, hajde!
Udari me!
Tragovi tvog dlana
u obliku nepravilnog srca
na mom obrazu što gori.
Tamna senka
u obliku mog zgrčenog tela
na zidu našeg stana.
Podnesi žrtvu tom diljem demonu
koji tvojom suštinskom nemoći se hrani.
Reci mi, da li prestaje tvoj bol
kad sediš na tom klimavom tronu
sa pogledom na moju raskrvavljenu ranu?
Moje su oči tvoje ogledalo.
Reci mi, šta vidiš?
Reci mi, voliš li me više
kada me povrediš
i mlitavu ostaviš na podu
da ližem krv sa pukotina nekadašnje sreće?
Da li me mrziš?
Da li me se stidiš?
I sad kad smo stigli do tačke bez povratka,
hoću li prestati da negiram sebe?
Ili će me stihija prividnog života
opet dovesti
do nekog novog, a uvek istog, tebe?
Hajde, hajde, udari me!
I, gle!
Kroz odškrinut portal
zamičem u noći i otirem
isušenu krv sa iznurenog lica,
zaboravljene suze ispod trepavica.
Hej!
Tvoja senka što me juri
postaje sve bleđa,
nestaje.
Tvoj odraz u mom oku kopni,
ali, tvoj vampirski ugriz
na mom telu ostaje,
da uporno gori, da me podseća
da preživela sam zime
i dočekalannova proleća.
I tu, na mestu gde bolom me je zadojio svet
drhtavim rukama, umesto korova,
da posadim cvet.

Ana Matijević

********** 2023.god

Probudite se činovnici
Izvucite svoje kvazi zavezane ruke
Iz prividnih gordijskih čvorova
I čujte glas koji vam se obraća

Vi,
Ispred kojih stoji Žena
S tisućitom modricom
Skupljenih atoma jakosti
S praznom torbom pod rukama
I nepoznatom, nesigurnom budućnosti
Dok snagom hrabrosti podastire vam
Svoj bolan, izranjavan život
Prožet strahom i strepnjom za novi udah
Prepun ispucale kože od udaraca
Prepun slomljene duše

Vi, 

Uz podsmijeh izbacujete riječi ispunjene
Vašim predrasudama,
Vašim nepoštivanjem ljudskog bića
Vašom mizerijom

Vi, 

Koji tada niste bolji od onog

Ispod čije čizme je pobjegla
Pod krikom prava i zakona uljuljani
U svoju kao nemoć
Puštate nehajno okrutnost grubosti
Da gazi naprijed i
Utaži svoju superiornost
Nad nemoćnijim biće - Ženom

Vi, koji imate pravdu u svojim rukama
Budite pravedni, iskreno pogledajte
Surovoj istini u oči i istinski zaštitite
Od teške ruke
To ljudsko biće - Ženu

I ne okrećite leđa
Jer već sada ta Žena
Može biti vaša kćer sestra dobra prijateljica draga susjeda

Emina Dedović

ŽENA                             2023.god

Iza sedam gora
Preko sedam mora
Na brdovitom Balkanu
U malenom gradu
Gdje se šapatom čuvaju tajne
Gdje su zdravi odnosi- bajke
Gdje sinove više vole majke
Gdje su majkama žive rane snajke
Gdje se mahom vjeruje u gatke
Živjela je jedna Žena
Imena mednog
Ali ga već dugo čula nije
Sa usana tuđih
Tek ponekad
Kad u bolovima koljena grli
Izgovori ga na glas sama
Da se podsjeti
Da ona, još uvijek, postoji.
Dok suze kvase modre obraze
I padaju na ključnu kost
Lomljenu i krpljenu
Njene se nade
Svjetlucave i sjajne
Poput konfeta iz šarenih balona
Rasipaju u lokvi krvi
I komadima mesa
Nerođenog, dvomjesečnog dijeta.
Nosila je žensko po treći put
Nesretan usud.
U ovom krugu, para bilo nije
Za „ono pravo čišćenje“
Pa se njen muž
Morao zavući u materični skut
I iščupati biće malo
Čije je srce tek kucati stalo.
Nije smjela
Ni roditi što je htjela
Već samo ono(g) što se od nje čeka.
„Takvi se ne mijenjaju nikad,
Budi na to spremna.“
Rekla joj je, davno, mati
Kad je pokušala da shvati
Zašto se jadna Žena žali.
„Pa šta onda da radim?“
„Šuti, trpi i sa kukanjem stani!“
Rekla joj je tada, mudro, mati.
Taj fenomen šutnje
Priznat na Balkanu
Stvorio je Ženi golemu ranu.
Ranu koja čovjeka guta
Poput gladne zvijeri
Pa se Ženin kamen
Na groblju sada bijeli.
„Tek joj je 30 bilo. Zar to nije prerano za umiranje?“
Pitanje je progutala tišina
Ona koja je u njoj bila
I dok je živjela
I dok je umirala.

Melita Šešljaga

I POBJEGLA SAM                2023.god

I ja sam bila ta,
zlostavljana, ponižena, pretučena,
ali, pobjegla sam..
u noći kad je posljednji put
digao svoju ručetinu prema meni
s dvije male djevojčice,
jednu sam nosila, a drugu vukla za sobom.
Mama, mama, trči, tata ima nož,
mama, mama brže, brže
I pobjegla sam.
Sigurna kuća,moja rodna kuća,
kuća moga tate i moje mame
u sigurnost mog rodnog doma
pod skute moje mame,ja velika,
odrasla žena,
majka dvije male djevojčice.

I pobjegla sam.

Anđelija Momčilović

NASILJE NIJE REŠENJE                   2023.god

Zašto muževi tuku žene?
Zašto braća tuku seke?
Zašto očevi tuku ćerke?
Zašto?
Zar mislite da je nasilje uvek rešenje?
E, pa nije!

Vi majke imate ulogu da uvek budete
srećne, nasmejane, duhovite
i sa svima dobro raspoložene.

Vi ćerke imate ulogu da pomognete
mami, tati, bati, mlađoj sestri
ili čak starijoj seki
oko kućnih poslova,
oko domaćeg zadatka,
oko saveta...

Vi bate imate ulogu
da ste uvek uz tatu, mamu, seke,
da pomognete svojima
u nevolji.

Tate čuvajte ono što imate,
što ste dobili od Boga,
ono što ste stekli, nasledili!

Mladen Iličković

GLAS IZ GROBA                      2023.god

Raspolovila me smrt,
Posred polja makova,
Svi oglušili
Kad sam vrištala,
Kad sam cvilila,
Kad sam molila.

Raspolovila me smrt
Nožem posred oka.
Samog vraga nitko nije spriječio
Kad me mlatio,
Kad me psovao,
Kad me gazio.

Raspolovio me život
Na više mrtvu nego živu.
Nitko mi nije vjerovao,
Niti župnik,
Niti susjeda,
Niti majka.

Bježite djeco,
Nasmijanim ljudima!
Milijun zagrljaja daleko!
Omotajte se mojim grudima,
Oprostite što nismo pobjegli!

Gordana Sedmak Jednačak

JER ŽENA JE ŽENA                    2023.god

Bilo supruga,
Bilo majka,
Bilo kolegica na poslu,
Bilo prijateljica na kavi,
Bez obzira
Na obrazovanje,
Na položaj u društvu,
Ona je žena.
Naizgled jaka,
A u biti
Tako slaba i krhka,
Nimalo vrijedna ignoriranja,
Podcjenjivanja,
Vrijeđanja,
Jer žena je žena.

Ne zavrjeđuje
Spustiti glavu,
Tražiti rame
Za plakanje
Kad joj je teško,
Kada je izvrgnuta boli.
Ona misli,
Da u trenutku kad
Isplače svoju bol,
Sve će nestati,
Sve će biti dobro,
Baš kao i prije,
Na samom početku
Jer žena je žena.

Ali u trenutku
Kad se nasilje
Na njenu dušu
Ponovi,
Zapravo
Shvati
Da njezine suze
Nisu donijele
Očekivano olakšanje.

Ona strepi,
Ona želi ugoditi,
Ali nikada
Nikome nanijeti bol
Jer žena je žena.

Ona zaslužuje
Živjeti
Bez stresa,
Bez bojazni
Da će netko
Istresti na nju
Svoju ljutnju,
Svoj gnjev
Kako bi sebi
Olakšao dušu i
Lakše proveo dan.

I žena je čovjek,
I ona treba,
Ona želi
Miran,
Spokojan život
Kojeg će proživjeti
Upravo onako
Kako zaslužuje.

Ona nije manje
Vrijedna od „jače” polovice
Koja svoju snagu,
Grube riječi,
„brusi” na Njoj,
Tako jakoj,
A tako
Nježnoj
Jer žena je žena.

Ona ima pravo
Na svoj sretan život
I nitko se ne treba čuditi,
Nitko ju ne treba osuđivati
Kad kaže :
„DOSTA JE BILO!”
Jer ona zavređuje
Život bez uvreda,
Bez podcjenjivanja,
Bez ignoriranja,
Bez nasilja.
Jer ona je nježna,
ona je krhka,
Jer žena je žena.

Željko Maljevac

(Pret)varanje                        2023.god

Mora mu se priznati, sve je zavarao
Divan i dobar čovjek, hvalili su ga
Dobar dojam prema vani je stvarao
A u kući, pravi gad, vladala je tuga

Ženu je držao imovinom i slugom
Za sve joj je prigovarao i šamarao
Sve dok nije pukla i otišla drugom
Ostao je sam, samoga sebe varao

Uputio se u traženje žrtve nove
Jer nije znao, ni htio drugačije
Ismijavao je policiju i sudove

Mrzio je bivšu ženu jer se otela
Njegovom teroru i postala sretna
Ne boji ga se, postala je pametna

Daša Banjac

ZNALA SI 2025.god

Ti koja se zagrljaja bojiš,
Ti koja sebe možda ne voliš,
Tebi kojoj su rekli da ne vrijediš.
Ti koja si samo za prazninu znala,
Tebi ću odati životna priznanja.
Sada s identitetom si s nama.
Ti sada znaš tko si,
Ime se tvoje pronosi.
Ne bojiš se više upućenih riječi,
Laži, udaraca i grubosti.
Sada imaš što za reći,
Žena s integritetom stoji na sceni,
I nisi više u sjeni.
Ljubav i plavo tvoja su pobjeda,
Ne stoji iza tebe niti jedna povreda.
Naučila si živjeti sa svim izazovima i životnim ciljevima,
Hvala ti što si s nama,
Što si žena prijateljica i mama.
Znala si kako ljubav pobjeđuje na kraju,
I koga iz očaja spašavaš u zagrljaju.

KAPLJA IZ POGLEDA                     2023.god

Skriveno, a opet vidljivo.
Zlostavljana si često
zato što nekoga voliš,
zato što si drukčija i
nisi ona koja moliš.
Kako možeš voljeti baš njega?
A on je tvoja kaplja iz pogleda.
Ti si bolja, ti si superiorna,
a udarcima ti vraćaju.
Baš oni koji se na tvoju sudbinu
ne obaziru i prezrivo se smiju.
Sto put su ti slomili srce,
ovaj put ne popuštaš.
Ma drukčija si i ti tu ne pripadaš.
Nemaš istu šansu i poglede na svijet,
baš si neki čudak zaokupljena sobom
jer nitko osim njega ne može biti sa tobom.
Ne godi ti ničiji dodir kao njegov.
Pa onda ćemo te tući riječima
jer drugo ne zaslužuješ.
Kakvu poruku ostavljaš
i što nam to poručuješ.
I opet shvaćaš i nisi baš nešto.
Nisi žena od stila.
Ne zanima te til niti svila.
Zanima te nebesko plavo,
možda na njega ti nemaš pravo.
Napustit ćemo te i ostat ćeš sama.
U tvoj ružičasti svijet spustit će se tama.
Bit ćeš zauvijek sama.
Reći ću, možda ostajem sama,
a možda i ne.
Naviknuta na život i promjene.
Ojačali ste me baš vi
koji sudite često.
Baš vama u mojem životu
nije mjesto.
Žena kao ja uz plavetnilo
čvrsto stoji.
I nebeskih odluka
ona se ne boji.
Jer iznad mene je sve
što mi može ostvariti život i sne.
Životnim zlostavljačima reći ću zauvijek NE!

Amila Arnautović

 VELIKO NIŠTA                               2023.god

Mislila je kad se ide
okrenut si ledjima
nije znala da nisu bitna ledja
vec sve ono sto dotad vrijedja
a ne znas odakle dolazi.

Ni gdje rastu ruzne fraze
ni sta ih iz ljudske tmine izvuce
znas samo da je nemoguce
primati kritike kao samare,
slusati neprovjeren sud.

I kako se neko usudi
krenuti na tebe uvredama ?
Nisu li one ulaznica u arenu
gdje udarci pocinju da pljuste
cak i kada ih ljudi puste
da traze drugu zahvalniju metu

Samo polako. Kao hod starca.
Ima dovoljno prilika, prostora,
a mozda i vremena,
za staviti ruke na ramena
bolja od kamena
koji zalivas suzama.

Ana Piršljin

ZLA KOB           2025.god

Raspao se život, otima se vrijeme
Kao avet crna nadvio se mrak
A u njemu grubo poniklo je sjeme
Dok prosipa po svud tek od bjesa znak.

Proloma se jauk užasa i boli
Duša danak daje nemilome činu
Strašni vapaj majke, kršeć' ruke, moli
Ote krik se snažni propara tišinu.

Što se zbiva Bože, zar um se pomrači
Zar postoji teža od života kazna
A poprište žala crni frak oblači
Nevjerica vapi, duša osta prazna.

Ništa usta ne mogu suvislog izreći
Previše je ovo... pa bolom zanijeme
Gubi se sav smisao, ponestane riječi
Mračna kob prosula svoje grubo sjeme.

Na poprištu crnu bolni uzdah stoji
Suza suzu stiže da potopi oči
Otrgnilute nade sad krvlju oboji
Nikada se neće preboljet' to moći.

Nasiljem se hrani kao čudovište
Ne preza pred ničim teška gruba sila
A slomljena krikom jos joj duša ište
Samo mir još moli da raširi krila.



K R I C I                         2024.god

Nećeš dušu, bičem, moju
Tim razvratom danas ubit
Ali vise nikad nećeš
Moći moje srce ljubit.

Kao pečat, licem pljuska
Nek padaju grube riječi
Koju želiš svojom silom
I naklonost moju steći.

Nek se para krik u zraku
Nek se čuje šamar bjesa
Al neće te stići sreća
Grub si poput zemljotresa.

Razvrat će se rastočiti
Nikad sebe nećeš skupit
I nadam se novu radost
Nećeš ni od Boga kupit.

Nek te nosi tristo bura
Nek te grube kiše moče
Bit ćeš danas pa i sutra
Podsjetnik na grube zloće.

K'o uragan prošao si
U gromkom i silnom.prasku
Al ti lice ogoljeno
Vidjela sam tvoju masku

MRAK U TEBI                                2023.god

Spustila se na te pomrčina opet
Sjela ti na dušu u njoj grubo kljuje
Nije ona dobra jer baš si sav proklet
Pritajena tako uvijek nešto snuje.

Izvire iz tebe poput mračne sjene
I traži si mjesto ili plodno tlo
Pa stog silno hoćeš vrebati na mene
K'o kandžama grubim činiš tad mi zlo.

Nisam ja besćutna za te vjere nema
Jer u tebi vlada samo crna slika
Tko zna što ti zloba, opet za me sprema
I stvara svoj naum užasnih oblika.

A kada već dođe što te ne odnese
I sa tobom crni i zlosutni mrak
Negdje u daljine gdje nemaš adrese
Doista si jadan, grub I naopak.

Poželim ti često odlazak na pute
Gdje će život tvoje snove da rasprši
Odneseš sve porive, odvratne i ljute
Gdje će crnim pirom s'tobom da završi.

Sve je crno uz tebe, ništa nije lako
I pritajen krik u zraku mi osta
Uz tebe je blizu čak i sami pak'o
A Đavo bi rekao "E sada je dosta".

Stop! Stani već jednom bilo kuda odi
I po zraku negdje svoje zloće raspi
Nek te propast kraju sada brzo vodi
Sav teret od zloće negdje drugo saspi.