Svetlana Stanković

NOVO BUĐENJE                   2025.god

Tragovi u snegu belom
I po koja kap krvi na noćnoj srmi.
U zimskoj izmaglici još uvek lebdi nada
Koja će zgasnuti do ružičastog jutra.
Poslednja nada da će svanuti bezbrižno jutro
U strahu bledi.
Podignuta ruka, zamah i oštar bol
Poslednje sećanje na nešto što je svojim domom zvala.
U to maleno gnezdo smešteno u nizu trošnih kućeraka
Svila je svoje godine, svoje nade i svoje zablude.
Osmeh nekada toliko drag
U kez se svake pijane noći pretvara.
Čeznula je za sjajem modrih očiju
Od kojih je nekada gubila dah.
Od leda tih modrih očiju sada joj se grlo steže
U grumen kamena se pretvara.
Bol i pepeo postaje
Nema je više iznutra.
Od udaraca zgasle su sve nade i želje
U ništa se pretvorila.
Kapi krvi u snegu belom su sve veće
Puzi kroz mrak.
Baulja kroz ledenu noć
Bol svoj u molitvu pretvara.

Sa usana šapat molbe lagano skliznu
Želi i hoće da živi.
Treperavu svetlost u daljini naslućuje
Blizu je novi dan i novi početak.
Bol, košmar i nada se prepliću i bore u njoj
Hrabrost počinje da struji njenim venama.
Njeni damari otkucavaju neko novo vreme
Jedna topla ruka pruža se ka njoj.
Ustaje i kreće ka svetlosti
U trenutku magnovenja bira nadu, bira radost.
Za životom pruža ruku
Poslednjim atomima snage uzdiže se sa dna
I život grabi!

MENE VIŠE NEMA    2024.god

Dok sklupčana ležim u snegu
Stud mi ledi krv,
U okove lomljene ruke veže.
Poslednjim treptajem upijam varljivi mesečev sjaj,
Potočić krvi u snegu belom oduzima mi poslednji dah.
Bol bahato gospodari mojim telom,
U vrtlog agonije me baca.
Zavarao me tvoj osmeh u kez pretvoren,
Zavarao me sjaj u oku ledom okovan,
Zavarao me šapat u pretnju izgovoren.
Ubila me želja za tobom kakvog sam te snila.
Nejaka nisam prepoznala zver u tebi.
Poslednja suza na licu rastopi snežnu pahulju,
Zgasnu sjaj u umirućem oku Meni koje više nema.

NOĆ BOLA I LEDA                    2023.god

Koračam u zimskoj noći.
Led mi peče topla stopala i dlanove,
Stud se u kosti uvlači,
Prve pahulje hlade modrice na umornom licu.
Vetar mrsi raspletenu kosu.

A samo sam htela da kažem: Nedostaješ mi!
Samo sam htela da ga zagrlim,
Samo sam htela osmeh da ugledam na kamenom licu,
Samo sam ruke pružila, u zagrljaj da se sklonim,
U zenici njegovog oka da nestanem.

Od prvog udarca nisam ni trepnula,
Za drugi ni jauk pustila,
Od trećeg suza nečujno iz oka skliznu,
Četvrti me na vratima zaustavio,
U bezizlaz sam kročila.

Zimska noć stopala već ledi,
Kosti se u lomno granje pretvaraju,
Srce se u paramparčad slomilo,
Ljubav se u lavirintu patnje izgubila,
Mržnja se u njegovom oku skamenila.

Samo nemi krik odjekuje:
Svete, ne okreći glavu!
Svete, pomozi u ovoj tami od života!
Svete, pokreni se i pogledaj!
Svete, ne žmuri više nad patnjom mojom!

ZRNCE SREĆE                      2022.god

Čašu žuči noćas ispijam,
Čemer mi lagano niz grlo klizi.

Još ovaj put otrovom lečim dušu,
Još ovaj put na ranu stavljam so.

Bol se razleže slabašnim telom,
Novim bolom lečim stari bol.

Damarom kucaju neki zaboravljeni dani,
Pa iznova vaskrsavaju sećanja na nih.

Hoću da zaboravim,
Hoću da odem.

Ka zvezdama pružam ruke,
Slabašna, daleka svetlost greje mi srce.

Suza zaleđena u oku ostaje,
Lažni osmeh negde u uzdahu nestaje.

Ruku ka čaši vina pružam
I u božanskom nektaru nalazim zrnce sreće.



NOĆ BEZ ZVEZDA     2021.god

I zvezde se noćas skrile
Mesec stidljivo viri iza tamnog oblaka
Tek da razbije tminu sobička skrivenog u potkrovlju.

Nedostaje joj taj treptaj zvezda
Treptaj koji nagoveštava jutro
Zašto se i mesec noćas skrio?

Dok šćućurena bolno leži u kutku izgužvane postelje
Misli joj plutaju između sna i jave
Drhtave uzdahe smenjuju jecaji
Jecaji se u nemi krik pretvaraju.

Bol, sve je noćas samo bol
Ne samo ovo zgrčeno, isprebijano telo
Bol je u rastrgnutom srcu
Bol je u opustošenim emocijama.

Konfuzija, agonija, bezizlaz
Sećanje na ravnodušnost,
Sećanje na bes
Sećanje na udarce, uvrede,
Na mržnju u oku zaleđenu.

Sećanje na prvi zaljubljeni pogled,
Na slučajni dodir dve tople ruke,
Na lagani poljubac kao treptaj leptirovih krila.

Ljubav, mržnja,
Sreća, strah,
Radost, bol,
Smeh, krik!
Sve je košmar u noći bez zvezda.

PAMTI                             2019.god

Pamti poslednji sjaj u mom oku,

Pamti poslednji dodir mojih ruku,

Pamti poslednju reč koju sam izgovorila,

Pamti moj krik koji nije prešao preko usana.

Bila sam zaljubljena u tvoje oči,

Volela sam tvoje ruke i dodire,

Sa čežnjom sam slušala tvoj šapat,

I nisam prepoznala tvoje laži.

Iznenadio me bes u tvojim očima,

Uplašila jačina prvog udarca,

Sakupljala sam se u svojoj ljušturi od tvojih prezrivih reči,

Pokušavala sam da razumem, da zaboravim, da prebolim.

Moje noći postale su strah,

Moji snovi postali su mora,

Moji dani bili su bez sunca,

Tvoje prisustvo bilo je okov za mene.

Pamti poslednji sjaj i suzu u mom oku,

Ne zaboravi poslednji pokret mojih ruku da se odbranim,

Neka te bole moje neizgovorene reči i molbe,

Neka te budi moj krik koji nikada nije prešao preko usana.

UMRLA JE, A MOGLA JE DA ŽIVI          2018.god

Majčina prva radost,

Očeva nada,

Sestrina ljubav najveća,

Dečija zaštitnica.

Rađalica,

Čuvalica,

Bdijalica,

Brižnica,

Pričalica,

Maštalica,

Davalica,

Snevalica,

Sanjalica,

Ljubavnica,

Domaćica,

Čuvarkuća.

Majčina prva radost,

Očeva nada,

Sestrina ljubav najveća,

Dečija zaštitnica.

Naša tugovanka,

Naša sramota,

Naše breme,

Jer, umrla je, a mogla je da živi.