Svetlana Stanković

PAMTI                             2019.god

Pamti poslednji sjaj u mom oku,

Pamti poslednji dodir mojih ruku,

Pamti poslednju reč koju sam izgovorila,

Pamti moj krik koji nije prešao preko usana.

Bila sam zaljubljena u tvoje oči,

Volela sam tvoje ruke i dodire,

Sa čežnjom sam slušala tvoj šapat,

I nisam prepoznala tvoje laži.

Iznenadio me bes u tvojim očima,

Uplašila jačina prvog udarca,

Sakupljala sam se u svojoj ljušturi od tvojih prezrivih reči,

Pokušavala sam da razumem, da zaboravim, da prebolim.

Moje noći postale su strah,

Moji snovi postali su mora,

Moji dani bili su bez sunca,

Tvoje prisustvo bilo je okov za mene.

Pamti poslednji sjaj i suzu u mom oku,

Ne zaboravi poslednji pokret mojih ruku da se odbranim,

Neka te bole moje neizgovorene reči i molbe,

Neka te budi moj krik koji nikada nije prešao preko usana.

UMRLA JE, A MOGLA JE DA ŽIVI          2018.god

Majčina prva radost,

Očeva nada,

Sestrina ljubav najveća,

Dečija zaštitnica.

Rađalica,

Čuvalica,

Bdijalica,

Brižnica,

Pričalica,

Maštalica,

Davalica,

Snevalica,

Sanjalica,

Ljubavnica,

Domaćica,

Čuvarkuća.

Majčina prva radost,

Očeva nada,

Sestrina ljubav najveća,

Dečija zaštitnica.

Naša tugovanka,

Naša sramota,

Naše breme,

Jer, umrla je, a mogla je da živi.