Svetlana Stanković

MENE VIŠE NEMA    2024.god

Dok sklupčana ležim u snegu
Stud mi ledi krv,
U okove lomljene ruke veže.
Poslednjim treptajem upijam varljivi mesečev sjaj,
Potočić krvi u snegu belom oduzima mi poslednji dah.
Bol bahato gospodari mojim telom,
U vrtlog agonije me baca.
Zavarao me tvoj osmeh u kez pretvoren,
Zavarao me sjaj u oku ledom okovan,
Zavarao me šapat u pretnju izgovoren.
Ubila me želja za tobom kakvog sam te snila.
Nejaka nisam prepoznala zver u tebi.
Poslednja suza na licu rastopi snežnu pahulju,
Zgasnu sjaj u umirućem oku Meni koje više nema.

NOĆ BOLA I LEDA                    2023.god

Koračam u zimskoj noći.
Led mi peče topla stopala i dlanove,
Stud se u kosti uvlači,
Prve pahulje hlade modrice na umornom licu.
Vetar mrsi raspletenu kosu.

A samo sam htela da kažem: Nedostaješ mi!
Samo sam htela da ga zagrlim,
Samo sam htela osmeh da ugledam na kamenom licu,
Samo sam ruke pružila, u zagrljaj da se sklonim,
U zenici njegovog oka da nestanem.

Od prvog udarca nisam ni trepnula,
Za drugi ni jauk pustila,
Od trećeg suza nečujno iz oka skliznu,
Četvrti me na vratima zaustavio,
U bezizlaz sam kročila.

Zimska noć stopala već ledi,
Kosti se u lomno granje pretvaraju,
Srce se u paramparčad slomilo,
Ljubav se u lavirintu patnje izgubila,
Mržnja se u njegovom oku skamenila.

Samo nemi krik odjekuje:
Svete, ne okreći glavu!
Svete, pomozi u ovoj tami od života!
Svete, pokreni se i pogledaj!
Svete, ne žmuri više nad patnjom mojom!

ZRNCE SREĆE                      2022.god

Čašu žuči noćas ispijam,
Čemer mi lagano niz grlo klizi.

Još ovaj put otrovom lečim dušu,
Još ovaj put na ranu stavljam so.

Bol se razleže slabašnim telom,
Novim bolom lečim stari bol.

Damarom kucaju neki zaboravljeni dani,
Pa iznova vaskrsavaju sećanja na nih.

Hoću da zaboravim,
Hoću da odem.

Ka zvezdama pružam ruke,
Slabašna, daleka svetlost greje mi srce.

Suza zaleđena u oku ostaje,
Lažni osmeh negde u uzdahu nestaje.

Ruku ka čaši vina pružam
I u božanskom nektaru nalazim zrnce sreće.



NOĆ BEZ ZVEZDA

I zvezde se noćas skrile
Mesec stidljivo viri iza tamnog oblaka
Tek da razbije tminu sobička skrivenog u potkrovlju.

Nedostaje joj taj treptaj zvezda
Treptaj koji nagoveštava jutro
Zašto se i mesec noćas skrio?

Dok šćućurena bolno leži u kutku izgužvane postelje
Misli joj plutaju između sna i jave
Drhtave uzdahe smenjuju jecaji
Jecaji se u nemi krik pretvaraju.

Bol, sve je noćas samo bol
Ne samo ovo zgrčeno, isprebijano telo
Bol je u rastrgnutom srcu
Bol je u opustošenim emocijama.

Konfuzija, agonija, bezizlaz
Sećanje na ravnodušnost,
Sećanje na bes
Sećanje na udarce, uvrede,
Na mržnju u oku zaleđenu.

Sećanje na prvi zaljubljeni pogled,
Na slučajni dodir dve tople ruke,
Na lagani poljubac kao treptaj leptirovih krila.

Ljubav, mržnja,
Sreća, strah,
Radost, bol,
Smeh, krik!
Sve je košmar u noći bez zvezda.

PAMTI                             2019.god

Pamti poslednji sjaj u mom oku,

Pamti poslednji dodir mojih ruku,

Pamti poslednju reč koju sam izgovorila,

Pamti moj krik koji nije prešao preko usana.

Bila sam zaljubljena u tvoje oči,

Volela sam tvoje ruke i dodire,

Sa čežnjom sam slušala tvoj šapat,

I nisam prepoznala tvoje laži.

Iznenadio me bes u tvojim očima,

Uplašila jačina prvog udarca,

Sakupljala sam se u svojoj ljušturi od tvojih prezrivih reči,

Pokušavala sam da razumem, da zaboravim, da prebolim.

Moje noći postale su strah,

Moji snovi postali su mora,

Moji dani bili su bez sunca,

Tvoje prisustvo bilo je okov za mene.

Pamti poslednji sjaj i suzu u mom oku,

Ne zaboravi poslednji pokret mojih ruku da se odbranim,

Neka te bole moje neizgovorene reči i molbe,

Neka te budi moj krik koji nikada nije prešao preko usana.

UMRLA JE, A MOGLA JE DA ŽIVI          2018.god

Majčina prva radost,

Očeva nada,

Sestrina ljubav najveća,

Dečija zaštitnica.

Rađalica,

Čuvalica,

Bdijalica,

Brižnica,

Pričalica,

Maštalica,

Davalica,

Snevalica,

Sanjalica,

Ljubavnica,

Domaćica,

Čuvarkuća.

Majčina prva radost,

Očeva nada,

Sestrina ljubav najveća,

Dečija zaštitnica.

Naša tugovanka,

Naša sramota,

Naše breme,

Jer, umrla je, a mogla je da živi.