Translate
petak, 13. prosinca 2024.
Suzana Aleksić Tasić
STANI 2024.god
Udri, jedna te ovakva, za ruku vodi,
udri, baš takva ista naslednika ti rodi,
udri, junak si snažan, hrabrost si muška,
udri, na vrh si sveta, ne može ti ništa.
Udri, kad slab ti si, ona je pak jaka,
udri, zbog dece sva će da bol bude joj laka,
udri, dok sva te služi muškost si vladar,
udri, sve dok te voli pred tobom je slaba.
Udri, kad možeš dok imaš svu snagu,
udri, ali jednom ćeš da joj ubiješ nadu,
i tad će prvo da kaže ti ponosno stani,
zbog dece da shvatiš da su još nejaki, mali.
I da im ljubav ko njena i od oca treba,
život u sreći a ne u strahu do vrha neba,
i kad se slomi a opet rodi zbog njih još jača,
i ne kad kaže, obriše suze poslednjeg plača.
Možda će kratko sreća samoće da te opije,
biva za vreme al' jednom shvatiš da sreća nije,
kad snaga stane i muškost splasne,
i sve što imaše ko prednost, ugasne.
Znaćeš da nije u grubosti sva vrednost
no da je baš mudrost, ljubav i nežnost
i svako zlo da će pred njime pokleći,
kad gradiš tuću i na svojoj tad radiš sreći.
Stani, ruku ne diži nad jednom ženom,
pod srcem nošen si ljubavlju njenom,
nežnost te vodila iz njenih grudi,
da budeš stamen, stub, onaj što ne gubi.
A ti tako bahat, kao da nečast ne postoji
ne znaš da vrednuješ ono što se broji,
da sva je večnost u poštovanju žene
jer nje da nema ni bilo ne bi ni tebe, ni mene.
I zato savij glavu duboko i klekni nisko,
jer sve što nisi žena te čini ustrajnošću bliskom,
samo si pola u svetu istih ni nalik Bogu,
jer kad se slomiš, samo si prašina kod njenih nogu.
Radmila Nestorov
RAZBIJENI ŽIVOT 2024.god
U sitne sate skoro pred zoru
Otključavaju se vrata
Čuju se koraci, ocrtava se senka
Na prozoru.
Ulazi nepoznat čovek
Meša se miris alkohola
I jeftinog parfema
Neke kafanske žene, pijan ide do mene.
To je nekad moj suprug bio
Razbio je ogledalo
Jer je u njemu antihrista video.
Petli su zoru najavili,
Povlačio se mrak pred danom,
Sedela sam tako do jutra,
Decu u školu otpratila i nisam srećna bila.
Skupila sam hrabrost
Nečoveka policiji prijavila,
Kukavica je i tamo bio
Ali se primirio, nije čovek postao!
Hiljadu svetlosnih godina
Od njega sam udaljena
Ne trpite kukavice i nasilnike
Vi ostajete a deca odlaze!
Dragica Dobrijević
O NASILJU 2024.god
Učili nas roditelji
da se lepo ponašamo,
sa volimo bližnjeg svog,
sveštenici podsećali
da na nebu nevidljivi
sveznajući bdije Bog.
Učitelji školovani,
nauku nam tumačili,
vidike nam otvarali…
za život nas pripremali,
svakom dobar savet dali,
lepo su nas vaspitali.
Mi se mali radovali,
znatiželjni, radoznali
učili smo i maštali…
s vršnjacima drugovali,
starije smo poštovali,
u poslu im pomagali.
Onda stiže novo doba,
filmovi nas očaraše,
kauboji na konjima
žongliraju koltovima
Indijance ubijaju,
ruše, pale, otimaju…
Stiže doba horor filma,
užas, strava, boli glava,
pa trileri i „kileri“,
kriminalci, varalice,
pa pljačkaši i ubice
pohrliše na ulice.
Stižu vesti s TV ekrana,
cveta vreme nemorala
krv potekla ulicama,
potukli se palicama
navijači Partizana
sa zvezdinim Delijama.
Dođe era interneta,
zatrese se sva planeta,
promeni se slika Sveta
opasnosti nove prete,
roditelji bespomoćni
da zaštite svoje dete.
Dosta nam je prebijanja
razvrata i nemorala
šamaranja, silovanja,
dosta trke za bogatstvom,
dosta praznog nadmetanja,
i pakosnog klevetanja.
Život ljudski kratko traje,
al` svakome šansu daje
lepo da ga upotrebi…
zato treba mudar biti,
dobrotom se okititi
i ljubav će pobediti.
Aleksandra Stojaković
MESEČARKA 2024.god
Onda je to bol
Dah asfalta
U grudima
Svetlost bulevara
Daljina i magla
Onda je to bol
Blud trajanja
Na bregu suza
U šaci pahulja
Onda je to bol
I od boli
Sazdana
Prokrvljena
Ispisana
Ona što zna
A čekanje se
Pretvara
U običnu
Nesaznatljivu
Mesečevu
Bol
Snežana Daskalović
S V A N U Ć E 2024.god
Živela je u strahu
od njegovog glasa
koraka i stegnute pesnice.
Žena koja je njemu dala
svoju mladost, ljubav,
poštovanje.
Brinula za njega,
decu, porodicu.
Želela je mir i
nedarivanu njubav.
Deca su je sa strahom posmatrala.
Brojala suze iz njenih očiju.
Želela su da s njom što pre zaspu.
Ona je bila uz njih
hrabrila ih i nemo
bez da je vide,
budna čekala zoru.
Pitala se u sebi,
gde je pogrešila?
Nakon svanuća,
lice joj se ozarilo
i nevoljno je pokazivala osmeh.
U svanuću je videla spas
za sebe i decu
i potajno je prikupljala snagu
za sledeću noć koja dolazi.
Svetlana Šarić
ISTINA 2024.god
Ja ću da vam zborim o patnjama žena,
o suzama prolivenim u noćima bez imena.
Ja ću da pišem o danima bez straha,
pticama u letu bez daha.
Imate li dušu gledati nemo ranjenu pticu?
Napuštena za život se bori,
to je ptica koja ne zbori…
Ne žmuri pred njenom cikom,
podržavaš nasilnika koji zbori vikom!
Ugasi svetlo, sa svećom po mraku kreni -
raširi krila pomozi ženi!
srijeda, 11. prosinca 2024.
Ana Klikovac
Odgoj naš stari ljude sve pokvari
Pogni glavu, pristojan budi
Pusti da gaze te drugi ljudi
Pazi što sutra susjed će reći
Zbog toga okreni leđa svojoj sreći
Pristojna cura odmah se uda
Muža ne pita kamo vrluda
Što god da bilo, brak ti očuvaj
Muža ti mazi, a djecu čuvaj
Ako on pije, karta se, vara
Kad te napadne nemaš čuvara
Trpi ti dalje, sve zaboravi
Nek' se on dalje s drugom zabavi
Zažmiri opet, sve mu oprosti
Da ništa ne shvate ti vaši gosti
Smiješi se, glumi, osmijeh razvuci
Plivaj ti dalje u svojoj muci
Takva je tvoja uloga žene
Ne sanjaj da sutra takvi se promijene
Trpi ti dalje, pogni ti glavu
Zaboravi svoju ulogu pravu
Djeci je bolji ikakav tata
Nemoj mu nikad pokazati vrata
Šuti i trpi, takav je brak
Od susjeda skrivaj svoje duše mrak
Provedi tako sve svoje dane
Zaboravi snove da sunce ti svane
Misli ti uvijek na druge ljude
Razvedenu tebe sutra osude
Nisi ti dovoljno truda mu dala
Ti si sad ona što obitelj razara
U crkvu sad dalje pognute glave
Ti si sad grješnica, a drugi nek' slave
Susjedi bruje, kakva sramota
Vidiš li sada da bolja ti je Golgota?
Šuti i trpi, jesi li čula?
Za mamu i tatu bit ćeš ti nula
Kad tračevi krenu, susjedi vide
Oni se tebe tad srame i stide
Oslobodi ih srama, svake sramote
Odreci se svoje budućnosti i ljepote
Pogni ti glavu, trpi i šuti
Podnosi dalje kad muž te naljuti
I onda reci: Dosta!
Dosta je meni susjeda i gosta!
Zaboravi odgoj, krivi je bio
Okreni se, bježi, ako život ti je mio
Uzdigni glavu, ponosna budi
Ne daj da nikad gaze te drugi
Susjedu svakom lako možeš reći
Pometi pred svojim pragom, a ja odoh k sreći
Danas se cura razvede i uda
Mužu ne tolerira da vani vrluda
Pokušaj prvo, mir ti očuvaj
Djecu ti mazi i sebe čuvaj
Ako on pije, karta se, vara
Samome sebi probleme stvara
Ne trpi to dalje, nek' te zaboravi
Nek' se on dalje s drugom zabavi
Kreni ti dalje, otpusti, oprosti
Ne mari što pričaju vaši gosti
Smiješi se, sjaji, osmijeh razvuci
Reci sad zbogom svoj svojoj muci
Igrala si dugo tu ulogu žene
Nek' budu bez tebe ako se ne promijene
Ne trpi ti dalje, uzdigni glavu
Preuzmi sada svoju ulogu pravu
Djeci je potrebna vesela mama
Ne brini se ako si sada ti sama
Ljubav i sklad, takav je brak
Susjed nek' skriva svoje duše mrak
Provedi sretno sve svoje dane
Živi svoje snove kad sunce svane
Misli na sebe, voli sve ljude
Nek' ti drugo kažu, ako se usude
Sav svoj trud ti si mu dala
Nisi ti ona što obitelj razara
U crkvu sad dalje uzdignute glave
Svi sveci te vole, hrabrost tvoju slave
Nek' susjedi bruje, nije to sramota
Gotova sad je tvoja Golgota
Šuti još i trpi neka druga žena
Sada ti budi potpora njena
Sutra kad žene primjer tvoj vide
Zamisle se dobro kamo njihova priča ide
Oslobode se patnje, tuge i sramote
Vide sada dalje budućnosti ljepote
Uzdigni ti glavu, sada progovori
Nek' ti više nitko ružno ne govori!
Ne sanjaj da sutra takvi se promijene
Trpi ti dalje, pogni ti glavu
Zaboravi svoju ulogu pravu
Djeci je bolji ikakav tata
Nemoj mu nikad pokazati vrata
Šuti i trpi, takav je brak
Od susjeda skrivaj svoje duše mrak
Provedi tako sve svoje dane
Zaboravi snove da sunce ti svane
Misli ti uvijek na druge ljude
Razvedenu tebe sutra osude
Nisi ti dovoljno truda mu dala
Ti si sad ona što obitelj razara
U crkvu sad dalje pognute glave
Ti si sad grješnica, a drugi nek' slave
Susjedi bruje, kakva sramota
Vidiš li sada da bolja ti je Golgota?
Šuti i trpi, jesi li čula?
Za mamu i tatu bit ćeš ti nula
Kad tračevi krenu, susjedi vide
Oni se tebe tad srame i stide
Oslobodi ih srama, svake sramote
Odreci se svoje budućnosti i ljepote
Pogni ti glavu, trpi i šuti
Podnosi dalje kad muž te naljuti
I onda reci: Dosta!
Dosta je meni susjeda i gosta!
Zaboravi odgoj, krivi je bio
Okreni se, bježi, ako život ti je mio
Uzdigni glavu, ponosna budi
Ne daj da nikad gaze te drugi
Susjedu svakom lako možeš reći
Pometi pred svojim pragom, a ja odoh k sreći
Danas se cura razvede i uda
Mužu ne tolerira da vani vrluda
Pokušaj prvo, mir ti očuvaj
Djecu ti mazi i sebe čuvaj
Ako on pije, karta se, vara
Samome sebi probleme stvara
Ne trpi to dalje, nek' te zaboravi
Nek' se on dalje s drugom zabavi
Kreni ti dalje, otpusti, oprosti
Ne mari što pričaju vaši gosti
Smiješi se, sjaji, osmijeh razvuci
Reci sad zbogom svoj svojoj muci
Igrala si dugo tu ulogu žene
Nek' budu bez tebe ako se ne promijene
Ne trpi ti dalje, uzdigni glavu
Preuzmi sada svoju ulogu pravu
Djeci je potrebna vesela mama
Ne brini se ako si sada ti sama
Ljubav i sklad, takav je brak
Susjed nek' skriva svoje duše mrak
Provedi sretno sve svoje dane
Živi svoje snove kad sunce svane
Misli na sebe, voli sve ljude
Nek' ti drugo kažu, ako se usude
Sav svoj trud ti si mu dala
Nisi ti ona što obitelj razara
U crkvu sad dalje uzdignute glave
Svi sveci te vole, hrabrost tvoju slave
Nek' susjedi bruje, nije to sramota
Gotova sad je tvoja Golgota
Šuti još i trpi neka druga žena
Sada ti budi potpora njena
Sutra kad žene primjer tvoj vide
Zamisle se dobro kamo njihova priča ide
Oslobode se patnje, tuge i sramote
Vide sada dalje budućnosti ljepote
Uzdigni ti glavu, sada progovori
Nek' ti više nitko ružno ne govori!
četvrtak, 5. prosinca 2024.
Valentina Dabić
OČI JEDNE ŽENE 2024.god
U očima jedne žene spava nemir plavog mora.
U njima se Sunce kupa, rudi zora.
U njima se zvezde gnezde…
Mesec snove tiho snuje,
kovač vrelo gvožđe kuje.
U njima se vetar čuje...
U očima jedne žene,
jaka bura drobi stene
valovi se jaki dižu,
snegovi s Karpata stižu.
U njima se vatre bore,
baklje, sveće, munje gore...
Kiša lije sitna, setna,
rađa zemlja berićetna
i pljuskovi i potopi
u njima se zlato topi...
U njima je oganj živi,
miris ruže, oblak sivi.
Ravno polje i planina,
duga, jutro, mesečina.
Suza, radost i gorčina
i hladnoća i toplina...
Umor, sreća bol i greh,
patnja, strah, tuga, smeh.
U očima jedne žene
sviće jutro i mrak pada
srce kuca, živi nada.
I uzdasi tu se kriju
želje strasne, bitke biju...
U oči ti gledaj ženu,
tu videćeš dušu njenu.
Oči kažu i ne lažu.
Ogledalo one jesu
iz dubine sve iznesu...
Slušaj, voli, poštuj, gledaj
i zapamti nikad ne daj
da zaplaču i izgube sjaj,
bistrinu i lepotu
oči žene pišu knjigu o životu.
Samo čitaj i ne pitaj…
Ne dozvoli da zabole
od sebe te više vole...
Vesna Petković Pešić
Ja sam
tvoj jedini mogući izbor.
Pogrešan.
Tele spremno da utrči
u zagrljaj dželatu,
nesvesno
da tvojim napuklim vratima
vuče me mračna magija detinjstva
koje se ponavlja,
ples krivice naivne verem
u neko bolje sutra
što menja sve iz korena.
Ti si portal
kroz koji nasmejana ulazim
u obećanu zemlju,
samo da bih shvatila
da obrisan osmeh
najteže je breme.
Nedokučiv bol
na tvom skamenjenom licu
oživljava kroz moju
bolnu grimasu.
Prepoznaješ ga podsvesno
i ponovo proživljavaš kroz mene
sve blatnjave nanose
što na tvoju dušu
bacilo je vreme.
Hajde, hajde!
Udari me!
Tragovi tvog dlana
u obliku nepravilnog srca
na mom obrazu što gori.
Tamna senka
u obliku mog zgrčenog tela
na zidu našeg stana.
Podnesi žrtvu tom diljem demonu
koji tvojom suštinskom nemoći se hrani.
Reci mi, da li prestaje tvoj bol
kad sediš na tom klimavom tronu
sa pogledom na moju raskrvavljenu ranu?
Moje su oči tvoje ogledalo.
Reci mi, šta vidiš?
Reci mi, voliš li me više
kada me povrediš
i mlitavu ostaviš na podu
da ližem krv sa pukotina nekadašnje sreće?
Da li me mrziš?
Da li me se stidiš?
I sad kad smo stigli do tačke bez povratka,
hoću li prestati da negiram sebe?
Ili će me stihija prividnog života
opet dovesti
do nekog novog, a uvek istog, tebe?
Hajde, hajde, udari me!
I, gle!
Kroz odškrinut portal
zamičem u noći i otirem
isušenu krv sa iznurenog lica,
zaboravljene suze ispod trepavica.
Hej!
Tvoja senka što me juri
postaje sve bleđa,
nestaje.
Tvoj odraz u mom oku kopni,
ali, tvoj vampirski ugriz
na mom telu ostaje,
da uporno gori, da me podseća
da preživela sam zime
i dočekalannova proleća.
I tu, na mestu gde bolom me je zadojio svet
drhtavim rukama, umesto korova,
da posadim cvet.
Pretplati se na:
Postovi (Atom)