Sedela je u uglu sobe, gledajući u daljinu,
sva u modricam, uplakana,
uplašena, strahujući za decu.
„Šta će biti sa njima“?
Nema sa kim da popriča, da se posavetuje.
Kod majke ne može jer joj je rekla:
„Bolje kćeri da se zacrnim nego da se zacrvenim“
Ali ona ne odustaje od svog života,
uzela je život u svoje ruke,
napustila ga je, nije dozvolila
da joj drugi upravljaju životom.
Postala je jaka i samostalna žena,
uzdignute glave korača stabilno,
jaka je kao VOJNIK –
niko joj NIŠTA ne može.
Nema komentara:
Objavi komentar