Nenad Maksimović

UVELI CVET

I opet galama,
vika,
tortura,
lom,
opet je došao besan
trpiš i ćutiš
doživećeš nervni slom.
U sebi jecaš, plačeš
prolazi život
a ne znaš šta ćeš.
Zbog dece,
zbog okoline,
zbog roditelja,
patrijarhalnog vaspitanja
zbog sramote
život mu poklanjaš
i propadaš svakog dana.
Veneš ko najlepši cvet
ljubavlju te niko ne zaliva
za tebe život nije lep.
Srećna si kad si sama
kad ga nema celog dana
a onda strepiš kad čuješ mu glas
da li je dobre volje
ili je besan ko pas.
Proklinješ dan kad si ga srela
sećaš se mladosti svoje
kad voljena si bila
to je bila sreća
polako se sada gasiš
ko dogorela sveća.
Ne predaj se!!!
Vrisni i petlju stisni
Uspravi se ponosno
i prkosno
ti gazduješ svom životu
ne predaj se idiotu.