RUŽNA USPOMENA
Stisnula sam i ja šaku
i skroz tiho, ali čvrsto rekla NE
znam, nisi od mene to očekival
do sada si delal kaj si htel
Okrenula sam leđa tebi i svemu
kaj se je do sada događalo
no ne želim okrenuti i ostatku života
dosta mi je godina uzalud stradalo
Sad mi te polako i žal videti
dok priglupo, zbunjen tupo sam stojiš
nekoga trpš uništvajući sebe
samo zato kaj si dobar i kaj ga voliš
E već zdavana nema više ljubavi
sad vidim da je od tebe nigdar nije niti bilo
smogla sam snagu i okrenula stranicu
dajuć si priliku da sreći sjednem u krilo
nema više straha
nema više tvoje nadmoći
ne postojiš za mene više ti
samo u ružnoj, prevaziđenoj uspomeni.
Nema komentara:
Objavi komentar