Suzana Aleksić Tasić

STANI               2024.god

Udri, jedna te ovakva, za ruku vodi,
udri, baš takva ista naslednika ti rodi,
udri, junak si snažan, hrabrost si muška,
udri, na vrh si sveta, ne može ti ništa.

Udri, kad slab ti si, ona je pak jaka,
udri, zbog dece sva će da bol bude joj laka,
udri, dok sva te služi muškost si vladar,
udri, sve dok te voli pred tobom je slaba.

Udri, kad možeš dok imaš svu snagu,
udri, ali jednom ćeš da joj ubiješ nadu,
i tad će prvo da kaže ti ponosno stani,
zbog dece da shvatiš da su još nejaki, mali.

I da im ljubav ko njena i od oca treba,
život u sreći a ne u strahu do vrha neba,
i kad se slomi a opet rodi zbog njih još jača,
i ne kad kaže, obriše suze poslednjeg plača.

Možda će kratko sreća samoće da te opije,
biva za vreme al' jednom shvatiš da sreća nije,
kad snaga stane i muškost splasne,
i sve što imaše ko prednost, ugasne.

Znaćeš da nije u grubosti sva vrednost
no da je baš mudrost, ljubav i nežnost
i svako zlo da će pred njime pokleći,
kad gradiš tuću i na svojoj tad radiš sreći.

Stani, ruku ne diži nad jednom ženom,
pod srcem nošen si ljubavlju njenom,
nežnost te vodila iz njenih grudi,
da budeš stamen, stub, onaj što ne gubi.

A ti tako bahat, kao da nečast ne postoji
ne znaš da vrednuješ ono što se broji,
da sva je večnost u poštovanju žene
jer nje da nema ni bilo ne bi ni tebe, ni mene.

I zato savij glavu duboko i klekni nisko,
jer sve što nisi žena te čini ustrajnošću bliskom,
samo si pola u svetu istih ni nalik Bogu,
jer kad se slomiš, samo si prašina kod njenih nogu.