Ana Pravilović

 

NEME SUZE                                  2020.god
 
A, kada grom i dažd se sruče,
Skupiš se sva u balon, pokriješ glavu.
Uši zaglunu,
.
Tad’ mozak pišti:  stisneš oči
I sve k'o da pobeli;  vreme stane
Čuješ mumlanje.
Praviš se mrtva,
Ne brojiš dane. Godinu, deset, četrdeset
U čvoru strave.
U nemom vrisku
Skrivene glave.
Pun slutnji, pritajen čekaš
 da protutnji.
U materici Neba, što joj urlici Ada
Ne mogu, jasno, ništa.
 
Al', ipak
ko prut se treseš,
 i k'o da drugoj,
umokrenoj,
Teku...
neme suze.