Translate

srijeda, 2. prosinca 2020.

Tarik Sakić

SUH ZRAK
 
Pod čizmom punoj kilometrima
je suva trava, spržena dahom
sunca avgusta, memento mom 
nemiru na tišinu jednog kolodvora.
 
Kameni svod obavijen bojama sumraka
prima moj uzdah, ali ćuti.
Taj portal bi me odveo u druge dimenzije,
kad bi samo umio pričati.
 
Drva, kuće mojim sestrama selicama
trunu u ovom zaboravu, odbačena
od majke prirode. Grane pucaju, ali
ne jecaju, dok mene probada ta frigidnost.
 
U daljinama zalaska sunca prostire
more svoj valcer od šumova, zavodeći
rubove čamaca da pristignu što prije 
u njegovu tamnu dvoranu tišine.
 
Suhim zrakom zaustavljam suze
koje nadolaze iz prošlosti.
Dal' mi pada teže čežnja za tobom ili 
kajanje što smo se uopšte sreli?


Nema komentara: