Anita Rovis Vojvodić

NE!       2020.god
                          
Ne!Ne zelim ti dati ruku!
Ne!Ne zelim slusati kako vices!
Da!Dosta mi je tuge!
Da!Ljutim se!
Da!Povrijedena sam!
NE!Ne zelim vise ostajati!
Da!Odlazim!
Ne!Ne osjecam se usamljena!
Da!Sada znam da imam sebe i da postojim!

 

 

Faik Sejfić

 

 POKAJANJE                                  2020.god

 

U mutnom staklu dugine boje
lome se bez početka i kraja.
Kiša se sliva korakom krivca
i šumom vlažnog lista na vjetru.
Kroz prozor gledam umorne ljude.
Parada mokrih promašenih snova.
U meni zvone zvona podsmijeha
poslednje molitve nad samim sobom.
Čudno je tiho svuda oko mene
i plamen u peći odsjaja nema.
Vrijeme stoji a kazaljke idu.
Koliko puta još imaju preći?
Na vrata stupaš korakom mekim,
spuštene glave ko da nešto skrivaš.
Negdje daleko prosu se osmijeh
budeći nadu umornoj duši.
Šireći ruke zaplovih k tebi
al prazne oči gledaju me strano.
Shvatih.To kiša kroz mene teče
da kazni sve izdaje moje.

Ana Pravilović

 

NEME SUZE                                  2020.god
 
A, kada grom i dažd se sruče,
Skupiš se sva u balon, pokriješ glavu.
Uši zaglunu,
.
Tad’ mozak pišti:  stisneš oči
I sve k'o da pobeli;  vreme stane
Čuješ mumlanje.
Praviš se mrtva,
Ne brojiš dane. Godinu, deset, četrdeset
U čvoru strave.
U nemom vrisku
Skrivene glave.
Pun slutnji, pritajen čekaš
 da protutnji.
U materici Neba, što joj urlici Ada
Ne mogu, jasno, ništa.
 
Al', ipak
ko prut se treseš,
 i k'o da drugoj,
umokrenoj,
Teku...
neme suze.

Slobodan Đurović

 

KIŠNI REDENIK                         2020.god
 
Ko kroz mutni redenik kišni
što metke srebrnaste baca
ustrčala je, po voljena tragu;
a on pođe putem okolišnim,
za jatom ždralova da gaca
umesto po krvavom sagu.
 
Nije video kada je pala
niti skrhana kada se diže
za vanjska zbivanja gluva;
tek s revera pala mu šnala
bogomoljke: nogom striže
dok medaljon dragi čuva
 
S voljene likom sred srebra
što razbi se, o karakamen,
te snatri ga djeva stooka;
nedostojan Adamova rebra
tad kriknu poslednje Amen
pre divlja, u ponor, skoka...

Bojana Veličković

 

KRV MOJE KRVI                       2020.god
 
Bila si žena u crvenom kaputu
i mahala si svojoj deci,
nasmejana, uplakanog srca
čekajući njihov povratak
zaboravila si na svoj život.
 
Ispod šešira vijorile su se tvoje  lokne
guste, crne, vrcave kao i ti
Ah, kako je bio dovoljan pogled na tebe
i da prostor obasja čudna svetlost
koja se prelamala u tvojim veselim očima.
 
Polako i sigurno svim silama, potrudio se neko
da ti išćupa srce, ošiša te vesele uvojke i ugasi ti svetlo u očima.
Ti si i dalje stajala i mahala, ovog puta svima nama
 koji ti nismo pomogli, koji smo bili tvoje Jude,
 i nemamo opravdanja za to!
 
 Nema te više.
 Nema mnogo toga.
 Odnela si sa sobom i ono malo što je valjalo
 na temelju, izgrađenom mržnjom.
       
Molim se da si na boljem mestu,
molim se da si zaboravila
molim se da nikome tamo nisi rekla.
 
Molim te oprosti meni,
mojoj krvi, krvi moje!

        

       

Selma Bleković

 

ŽENO                              2020.god
 
Ženo, pogledaj se u ogledalo!
Ti vrijediš!
Ti zaista vrijediš!
Otkud ti pravo da preispituješ samu sebe
da li si dovoljno dobra žena, majka, snaha, kćerka...?
Da li si se zapitala,
jesu li drugi dovoljno dobri prema tebi?
Nikada, ali nikada ne zaboravi
da si i ti ljudsko biće
koje ima pravo na vlastite želje,
na izgradnju same sebe!
Da li si svjesna da ukoliko baciš sebe u zaborav,
izgubit ćeš snagu, volju i ljubav prema samoj sebi!?
A onda kad izgubiš svoje unutrašnje JA,
postat ćeš nesretna,
nezadovoljna sobom, svojim životom!
Nećeš imati osmjeha za sebe a kamoli za druge!
Šta misliš kako će se ta tvoja žrtva,
odraziti na tvoje voljene!?
Kada si nesretna ti, to osjete i muž i djeca!
Rađa se atmosfera u kojoj nije ugodno živjeti!
Zato,
pogledaj se u ogledalo,
stavi omiljeni ruž, maskaru
 i zablistaj vanjskom ljepotom!
Podigni svijest samoj sebi da još vrijediš,
da imaš stari sjaj u očima
i želju da čestitaš samoj sebi
na svim dosadašnjim uspjesima!
Sjeti se šta te ispunjavalo
kada si imala vremena za sebe
i nastavi to raditi!
Pročitaj knjigu, odgledaj poučnu emisiju,
edukuj se, druži se!!!
Jer život je jedan i nema reprizu!
Vjerujući u sebe,
budi još čvršći stub koji čuva i štiti
sreću svog doma!
 
Sretna žena=sretan muž=sretna porodica!!!

Amila Mujkić

 ****    2020.god

Poleti sa mnom,
anđele moj i večeras.
Krenimo da se vinemo tamo gore,
gdje nema suza, boli i smrti.
 
Poleti sa mnom, anđele moj tihi,
i dopusti da ti kažem sve ono o čemu sanjam.
Kreni sa mnom tamo daleko,
gdje me zasigurno čeka neko.
 
Povedi me u zemlju galebova,
povedi me tamo gdje vlada sreća, mir i ljubav.
Pokaži mi gdje snivaju svi oni koji su tamo davno otišli
i molim te, dopusti mi da im barem u prolazu mahnem.
 
Umorne su ruke pjesnika koji sniva o tako velikim stvarima.
Dopusti mi da se odmaram na tvojim krilima
i da spustim umorne ruke u ruke onih
koji su nekada bar na tren držali moje
kada mi je to bilo potrebno.
 
Poleti sa mnom anđele moj mili
i pokaži mi kako izgleda taj savršen dom
gdje su svi zauvijek nasmijani.
 
Samo te molim, anđele moj hrabri,
ne dopusti da ostanem.
Koža moja će htjeti da se rascjepi
i da povede dušu u zagrljaj dragih,
ali ti joj  ne dopusti.
Ipak me spusti nazad.
Ovdje dole me čeka još mnogo toga o čemu ću im željeti pričati.
 
Uspavaj me, anđele moj,
poljubi i one gore za laku noć,
reci im da su i noćas u nečijim mislima.

Selma Mehanović

 

***                                                   2020.god
 
Kradem te od drugih.
Borim se za tebe kao za parče kruha.
Otimam te iz ruku koje te ne zaslužuju.
 
Skidam ti zvijezde sa neba
samo da budeš zadovoljan.
 
Ponižavam se.
Pretvaram u prosjaka.
Činim sve da te zadržim.
 
Odbacila sam ponos,
dostojanstvo.
Briga me za njih.
 
Srce mi je postalo skrovište ljubavi.
Zatvorilo je vrata da niko ne ulazi.
 
Ljubim ti stopala kada mi dođeš.
Udovoljavam tvojim hirovima.
Ispunjavam ti želje.
 
Klanjam ti se kao kralju,
ali kralj ne vidi sluge svoje.
Daje im milostinju iz sažaljena.
 
Ne cijeni ljude ispod svog nivoa.
Ne poštuje žrtvu iako je gleda u oči.

Tarik Sakić

SUH ZRAK
 
Pod čizmom punoj kilometrima
je suva trava, spržena dahom
sunca avgusta, memento mom 
nemiru na tišinu jednog kolodvora.
 
Kameni svod obavijen bojama sumraka
prima moj uzdah, ali ćuti.
Taj portal bi me odveo u druge dimenzije,
kad bi samo umio pričati.
 
Drva, kuće mojim sestrama selicama
trunu u ovom zaboravu, odbačena
od majke prirode. Grane pucaju, ali
ne jecaju, dok mene probada ta frigidnost.
 
U daljinama zalaska sunca prostire
more svoj valcer od šumova, zavodeći
rubove čamaca da pristignu što prije 
u njegovu tamnu dvoranu tišine.
 
Suhim zrakom zaustavljam suze
koje nadolaze iz prošlosti.
Dal' mi pada teže čežnja za tobom ili 
kajanje što smo se uopšte sreli?

Mirjana Brkljač Hemun

VRISAK
STOP NASILJU NAD ŽENAMA!             2020.god
 
Prosila sam od prosjaka
Koji je imao
Moć
Vladavinu
Nadamnom
Za ljubav
Za milost
No
Beše i gluv i nem i slep za mene
Za vrisak i jauk moj
Osudjena bez sudije
Zapečaćenja kod notara
Obojena u prljave boje
Vukla sam svoje obraze
Po Zemlji
Stideći se da pogledam u nebo
U Sunce
I
Nista više nije ličilo na mene
Ruke koje su me nekad grlile
Usne koje su me nekad ljubile
U hramu naše svetinje
Pretvorila se u tupu bol
U kojoj vrisak bespomocnosti caruje
No
Ipak
U dolini suza
Pronašla sam spas!
Ali nikada više ljubavi za nas!
STOP NASILJU NAD ŽENAMA!

 

Elvedina Mujagić

 ZNAJ DA TE VOLIM                   2020.god

 
I kada osjetiš da te njegove riječi bole
Da te njegov grub glas pogađa
Da te tama u njegovim očima slama
Znaj, ja sam tu.
Čuvam ti leđa!
I kada ti njegov dah uzbudi osjećanja
Kada te njegove usne zanesu
A miris njegovog parfema opije
Znaj, znam da ga voliš.
I kada ti budu nedostajale njegove grube riječi
I kada te odgurne od sebe
Znaj, ja sam tu da te izliječim.
I kada te njegov dodir dovede do ludila
Kada ti njegova ruka zamrsi kosu
Kada ti u očima zas'ja strast
Znaj, znam da te privlači.
I kada ti zbog njegovog dodira
Zaigraju leptirići u stomaku
Kada ti se tijelo uzbudi
Kada ti oči dobiju posebnu iskru
Znaj, znam da ti on znači.
I kada te on napusti
Kada ti izgovori sve nemilosrdne riječi
Kada ti okrene leđa
Znaj, znam da bi mu ti oprostila.
I znaj
Da bih ja tebi oprostio sve
Jer znam da ga voliš
Znam da te ta ljubav boli
A znam i kako je kada te neko ne voli.
Znaj, nevoljo moja
Tvoje suze su za mene propast
Tvoj jecaj je za mene bol
Tvoje oči su za mene biseri
Znaj, nevoljo
Znaj da te volim!

Vesna Stojković

RECI ,, NE" -                            2020.god

 
Reci ,, ne " kad mu ruka ka tebi krene.
Reci ,, ne " kad zaurla na tebe.
Reci ,, ne " i ne plaši se...
Budi hrabra, suprotstavi se.
Jer, on se tvojim strahom hrani.
Kad zna da nema ko da te brani,
njegova moć je tada još veća.
Uspravi se! Ti nisi vreća
na kojoj može svoj bes da prazni.
Izmišlja razlog da tebe  kazni...
Jer, ti si mu uvek za sve kriva.
Zašto? Možda zbog toga što si živa?
A on je u pravu i kada greši,
tako se cinično i zlobno smeši.
Traži od tebe da priznaš grešku,
ili da osetiš njegovu ruku tešku...
 
Suza u tvom oku ništa mu ne znači.
On je navikao samo da te tlači.
I opet kaže da si Ti  kriva,
jer ga tvoje ponašanje izaziva...
Ne valja mu čak ni kada ćutiš.
Ti nemaš prava se ljutiš!
A on je uvek bio u pravu...
Uspravi se! Podigni glavu!
Od svoga straha budi jača.
Okani se suza i plača.
Jer, to ga samo još više ,, pali".
On nema srca, i nikog ne žali.
 
Prema tebi ponaša se bedno
i sasvim mu je svejedno
šta će sa tobom sutra biti,
hoće li te na kraju ubiti?
A tebi ni život više nije mio,
jer te je odavno već pregazio...
Al' budi hrabra, ostavi skota!
Nemaš ti  dva života,
pa da ti tek tako uzme jedan.
Zapamti, život je vredan!!!
Reci ,, ne" i oslobodi se svih stega.
Pokaži mu da si jača od njega!
Nemoj da te strah parališe,
jer on te strahom kontroliše.
 
Odluči se... Okreni mu leđa.
Nedaj da te ponižava i vređa.
Dosta je bilo... Zar to ne shvataš?
Dokle ćeš više da mu opraštaš?
Ne dozvoli da se on sa tobom igra.
Nisi mu ti igračka, ni čigra,
da te uvis baca i u krug okreće.
Da te posmatra kao da si smeće.
Probudi se! Poslednji je čas...
Nemoj da cviliš kao pas,
treseš se i drhtiš kao prut.
Gledaj ga u oči poslednji put !
 
On nije čovek, on je zver.
Prema tebi nikad nije bio fer.
I zato, nemoj da ga žališ...
Krajnje je vreme da ga ostaviš!
Zatvori za sobom ta vrata teška...
Shvati da je bio tvoja najveća greška.
Zbog njega su se rasuli tvoji snovi.
-Ti imaš prava na život novi !!!

Suzana Jelić

NAPOKON DIŠE                     2022.god

"Odlazim", rekla je
I otišla
Ostavila iza zatvorenih vrata polovicu bola
Svjesna, da će biti obilježena
Osuđena, zbog vlastitih odluka

I zaista je bilo tako

Ono kad kažu, da vrijeme liječi sve
Lažu
Ništa ne prolazi
Samo prolaze
Dani
I godine

Više ne liže vlastite rane
Sada ih ispire slanim suzama

I diše, napokon diše.

NOVA SVJETLOST                     2021.god

Još ponekad jave se davni strahovi
Tad uzdrmaju sve što sam gradila godinama
Samopoštovanje, odlučnost i snagu
Riječi zapnu u grlu
I onda posebnim danima guše
Danima kao što su jučer i danas
Osjećam pad
Proživljavam bespomoćnost
No brzo se saberem
I skupim djeliće sebe
Ne smijem tako
Moja dva sunca zaslužuju puno bolje
Brzo popravljam nevidljivu krunu
I hrabro kročim u mrak
Iz kojeg me poput magneta
Uzme pod svoje
Nova Svjetlost
Zvana Nada i smiri rečenicom:
-Uskoro ćeš pronaći pravi put.

ZNA ON           2020.god
 
Duboko u sebi
Svjesno je sve radio
Godinama ubijao
osjećaje sigurnosti i nježnosti
Zlobno se veselio
 svakom njenom padu
Koji je smatrao osobnom pobjedom
Čak i snove o sreći
pretvorio je u najgore noćne more
Ne nadajući se
Da će doći dan
kada će se postidjeti svoje sjene
Kada je izgubi
I proba dalje
Spoznati će snagu
Krhkog bića
Samo
Žene.

Borislav Batin

SENTIMENTALKA                  2020.god

Jedna naša mala prima balerina
sva  tanana i rekli bi: jako fina                                          
zaljubi se, ma čuj, baš u portira
pa šta onda? – ma... da bar svira,
k'o što dobro upravniku salutira
 
Ljudi nije strašno, kad je strasno,
a šta biva ako pijan dodje kasno?
ljubomora ga savlada, pa se žesti,
a još  i kad kući nema ništa jesti,
baš pobesni i nije pri čistoj svesti.
 
Svi još misle da ga voli, jer krije,
čak i kad je 'nako pijan šakom bije,
plače ona neutešno, ne zbog boli,
no zbog kudbe, tu ne može da odoli,
sramota je: da baš takvu sudbu voli.

Željko Majstorović

ŽENA ZEMLJA VASIONA             2020.god

Mi ih izmaštamo
oni krvlju poprskaju dan
Mi ih rađamo
oni ubijaju i pale svetove
Mi ih dojimo
oni drugima otimaju iz usta
Mi ih ljubimo
oni pljuju na cvetove u dvorištima
Mi ih volimo
oni u mržnji izluđuju
Mi ih gledamo
oni bacaju sol u oči
 
O Vasiono pramajko Evo
O Zemljo sestro i Roditeljice
dokle će ovako
da nam prste zabadaju u rane
dokle će ovako
da nas boli.
 

Oka Pažanin

 VAPAJ                        2020.god

 
Molila je
Plakala je
Gušila se
Vapila je
Za okolinu...
Vidjeli su jednu milu ženu
 I čovjeka pored nje
Koji je po njihovom sudu
Bio dobar suprug i otac
Sve na izgled bajno
A njezine oči
Vapile su za pomoći
Prijetnja je bila svakodnevnica
Njihovog življenja
I strah u njoj da progovori
POMOZITE NE MOŽEMO VIŠE
Obrati se nadležnima
Dok su se njezini tići čvrsto zbili uz nju
Čudni pogledi zalede je
A riječi osobe u kojoj je vidjela spas
UBIJU JE
Nemoguće gospođo da ste vi i vaša djeca
Z L O S T A V LJ A N I
Ne bi ste tako izgledali
GDJE su im bila čula
Da su htjeli pogledati te preplašene oči
Jasno bi im bilo sve
Dogodilo se nije imala izbora
U tom trenutku samoobrane
 Presudi svom suprugu i
Ocu svoje djece
A MOGLO JE BITI DRUGAČIJE...

OSUĐENA                         2016.god
 
Njezino jedro
je mirno,
vjetar ga pušta,
a ona bi tako
 željela
malo slobode.
Mladost joj je
zaustavljena,
brzina joj je
usporena,
vrijeme stalo.
Traje li to
duže,
kraće,
ili zauvijek.
Strah je
odgovora,
a možda ga
i zna.
Željela bi sa
starim društvom
zaroniti,
spustiti se u
modre dubine,
osjetiti more
oko svoga
tijela.
Sve to
zarobio je
on.
POMOZITE,
MOLILA JE,
PREKLINJALA.
NITKO JE ČUO NIJE.
U TRENU PRESUDI NJEMU,
ČIJA JE ROBINJA BILA

Vildana Stanišić

CIJENI SE ŽENO                   2023.god

Ne daj se ženo !
Na sebe ne stavljaj cijenu ,
ne prodaji ni dušu , ni tijelo
ne padaj nikad na ucijenu .

Cijeni se ženo !
Cijeni i poštuj samu sebe ,
jer samo tako cijenit čete
i svi drugi oko tebe .

I biraj ženo !
Onog najboljeg biraj za sebe ,
ne dozvoli da se sama sebe postidiš .
Jer cijeli svijet te gleda ,
onako kako ti sebe vidiš . 

RECI NE                         2020.god

Ustani ženo obriši suze,
kazni onog što ti mladost uze.
Uspravi se sestro u svojoj boli,
zar takav čovjek može da se voli.
Digni svoj glas stop nasilju reci ,
misli o sebi i o svojoj djeci.
Reci ne , suzama na licu ,
ne noćima punim uzdaha i straha,
Ne šamaru svakom i gruboj riječi ,
Ne krvavom tragu na tvojoj odjeći .
Ustani ženo i digni svoj glas ,
nisi ti sama u svojoj boli ,
uspravi se jer sada imaš nas,
postoji neko ko i tebe voli.

Irena Perić

ŽENA                              2020.god
 
Žena je rođena
ljubav da prima,
da voli i voljena bude
i samo tad ona je živa.
Ne podiži na nju ni glas
samo je zagrli
bar na tren, bar na čas.
U ljubavi svojoj
dat će ti komad neba
zar ti išta više čovječe
od toga treba?
Nježno je pogledaj
poljubac na oči
pune ljubavi spusti,
nek zlo u tebi
nikad ne zaživi,
samo to si ne dopusti.
Riječi grube,
pogled prijek
zamijeni dobrom u sebi
to je za ženu lijek.

Mira Cvetković

 PORUKE U BOCI                    2020.god

 
Tebi, sa nasiljem pomirenoj,
u zlosanici zatvorenoj,
tebi, koja u ćutnji zakopavaš muke,
šaljem ove poruke
nade, u životu manjem od života.
 
Vezana si sa njim,
sebičnim, surovim, opakim,
kamen-ljutac mu leži u srcu zlom.
Preti krilatim fijukom, udara strahom –
najgorim metom na svetu!
 
U duši ti svetlost ugašena
i zatvorena u razočarenja,
ličiš na „Slomljeni stub“ Fride Kalo!
Al tajiš šta se zbiva i šta zbivalo...
Tako si njegov saučesnik, samo...
 
Ne daj se! Ne toni u bezdan!
Veži noć za novi dan!
Počni život ispočetka; pređi prag;
još postoji neko ko ti je drag!
Poruši zidove – one nevidljive...
 
Oslušni zov nemirenja...
Nek pustinja u tebi bude opet zelena.
Pomisli: i pobuna je ženskog roda
i sloboda –
najbolje mesto na svetu.
 
Izađi iz priče gorkog poraza,
uvek ima izlaza!
Da bi zapevala ptica
na nebu tvog srca,
ne daj da ti kavez ostane dom!
 

Zana Coven

STOP NASILJU (mi to možemo) 2020.god
 
Neću ti nikad dozvoliti
Da budem tvoja žrtva
Ili lutkica za igru
Koju ostavljaš ili uzimaš
Kako ti se prohtije
 
Znam ja kako ću od tebe
Napraviti savršenog
Malog lutka kojeg
Ću oblačiti i svlačiti po želji
Hraniti ili izgladnjivati
 
Odavno sam naučila anatomiju
Dolaska i odlaska, napuštanja
Nemarnosti ignorisanja
Bolje znam gdje i kad udariti
A da to nije medju noge kukavički
 
Za tvoje mišice ne hajem
Tu su oklagije, tave, tepsije
Metle i motoruge
Jezik ti lako zavežem
Pa znaš koliko je dug naš ženski !!!!

 NOŽ                                2020.god

 
Govorio si
Da me voliš,
Da sam zjenica
Oka tvoga
 
Pričao si
O sreći
Koja će kao
Rijeka teći
 
Jedna riječ,
Ljubomora,
I kao rijeka
Poteče moja krv
 
U crveno
Se obojiše
Bijeli cvjetovi
Moje ljubavi
Za tebe
 
 

Dragojla Divjak Topalović

STANI NASILNIČE                  2020.god
 
Opet  je došao  pijan kući
nasrće na ženu, šamara, bije,
molim te nemoj više me tući
reče mu ona dok suze lije.
 
Nije ga briga, galami, viče
ništa mu nije bitno i sveto,
stegao flašu alkohol ga truje
i glasno viče, odlazi pseto!
 
Uplašena deca plačući ga mole
dok grle majku oko njenog vrata,
njihove suze njega ne bole
zar takav čovek njima je tata?
 
Stani nasilniče, sramotu shvati
alkohol je zlo, put do nesreće,
ona ti je ljubav, tvojoj deci mati
od porodice nema snage veće.

 

 

 

 

 

Monika Šarčević

 

OPROSTI MAJKO                 2020.god

 
Oprosti majko,
ali mnogo puta sam te slagala.
Kada bi me pitala kako sam
sa osmijehom bih ti odgovorila
da sam dobro
dok skrivam pogled...
Ali mnogo sam tužna majko.
Slomili su me na komadiće.
I znam,
doći će i dan kad će mi srce stati,
a ja dišem.
Mnogo puta su mi srušili snove i
uništili svaku nadu
da mi se čini da bol nikad neće nestati,
osjeća se dobrodošlo u mom životu...
Nisam bila spremna majko.
Nisam bila spremna na to
da me rastuže
oni koje volim.
Nisam bila spremna na to
da me slome na sitne komadiće.
Nisam bila spremna na to
da odu i
odnesu sve sa sobom,
a meni ostave samo prazninu,
prazninu u duši.
Nije mi ništa ostalo.
I strah me majko.
Strah me da nikada više neću
moći voljeti,
da nikada više neću
moći nekoga učiniti sretnim,
kako kada nisam ni ja sama?
Strah me majko,
da ću postati kao i oni.
Uzimati, a ne davati.
Smijati se, a zlo misliti.
Mirno spavati,
a biti razlog nečijih suza.
Strah me majko
da nakon toliko boli u meni
više neće biti
ljudskosti i ljubavi...