Monika Šarčević

 

OPROSTI MAJKO                 2020.god

 
Oprosti majko,
ali mnogo puta sam te slagala.
Kada bi me pitala kako sam
sa osmijehom bih ti odgovorila
da sam dobro
dok skrivam pogled...
Ali mnogo sam tužna majko.
Slomili su me na komadiće.
I znam,
doći će i dan kad će mi srce stati,
a ja dišem.
Mnogo puta su mi srušili snove i
uništili svaku nadu
da mi se čini da bol nikad neće nestati,
osjeća se dobrodošlo u mom životu...
Nisam bila spremna majko.
Nisam bila spremna na to
da me rastuže
oni koje volim.
Nisam bila spremna na to
da me slome na sitne komadiće.
Nisam bila spremna na to
da odu i
odnesu sve sa sobom,
a meni ostave samo prazninu,
prazninu u duši.
Nije mi ništa ostalo.
I strah me majko.
Strah me da nikada više neću
moći voljeti,
da nikada više neću
moći nekoga učiniti sretnim,
kako kada nisam ni ja sama?
Strah me majko,
da ću postati kao i oni.
Uzimati, a ne davati.
Smijati se, a zlo misliti.
Mirno spavati,
a biti razlog nečijih suza.
Strah me majko
da nakon toliko boli u meni
više neće biti
ljudskosti i ljubavi...