NISAM TI JA ČOVEK… 2025.god
Nisam ja čovek od velikih reči.
Ni od knjiga.
Ni od pameti,
kao oni što sve znaju.
Ja sam ti, ćero, bio od kamena.
I mislio sam
da je to vrlina.
Jak kamen, stena… ne plače…
Na drugima je posle nas da plaču.
A sad taj kamen nosim između rebara,
na plećima, u bubregu, pod jezikom…
prvi put uplašen,
ne od sveta, komšija, kolega…
nego od sebe u njemu.
Kad sam tuk’o one žene…
šta da ti kažem?
Laž bi bila brža, lakša,
Rekli su: goni rulju,
rasturi ih, satri,
to su neprijatelji.
A ja sam mislio:
neprijatelj je onaj što te napadne.
A ove došle s praznim rukama,
sa glasom umesto kamena,
sa licem umesto štita.
A ja udario.
Ne znam ti ja fine razloge.
Nije bilo patriotizma,
nije bilo velike misije izadatka,
nema tu ni hrabrosti, ni dužnosti.
Bila je samo buka i dim u glavi,
drugačiji mozgovi oko mene,
komande što ti uđu pod kožu
kao trn,
pa misliš: mora tako.
Trpiš, pa počneš i da uživaš kad druge vidiš.
Ne smeš drugačije.
Nisi svoj.
Ni muško, ni čovek.
Ali znaš kad se čovek probudi?
Kad ga nešto preseče.
Kao `ladnoća pijanca.
Mene je presekao krik
koji nije bio moj.
I pogled žene
koja je mogla biti učiteljica
ili nečija majka
ili nečija ćerka,
a ja je gledao kao metu na vežbi.
Kao bačenu lutku kraj kontejnera.
To me slomilo.
Al’ ne odmah.
Kamen puca tiho,
iznutra,
kao led kad popusti.
Prsne.
Znaš, ćero…
učio sam kasno
i na teži način,
al’ učio sam:
čovek nije jak kad bije,
nego kad zna kad da spusti ruku.
I da kaže dosta.
I da se okrene od onog
što ga čini manjim od njega samog.
Pokajanje…
nemam reč pametniju.
To je kao da nosiš žeravicu
u grudima,
a ne smeš da je pustiš
jer bi zapalila sve oko tebe.
Ja sam je nosio.
Bez lica. Bez imena.
Čaki bez broja.
I sad je nosim.
Kao taj šlem i uniformu.
A želim samo jedno:
da tvoja budućnost nema mojih grešaka,
da ne gaziš po mestima gde sam ja pogazio,
da znaš da je sila laka,
a čast teška
i baš zato vredna.
I kad me jednom pitaš:
„Tata, je l’ ti žao?“
da mogu da kažem:
„Jeste, dušo.
I od tog žaljenja
pravim čoveka od sebe.“
Jedina naredba
koju ću još da slušam
dok sam živ.
Ako sam još živ.
Nema komentara:
Objavi komentar