STOP NASILJU NAD ŽENAMA 2025.god
(akrostih)
Svaku joj suzu obojilo vreme,
Tragovi bola pronašli su staze.
Ona ne može da nosi to breme,
Plače, dozvoli da je dalje gaze.
Našla je snagu da digne glavu,
Akordu plača da na put stane.
Svoj bol neće dati zaboravu
I tiho vidati modrice i rane.
Ljubičasto-plavi podlivi govore,
Umiveni suzom i potokom bola.
Ne, noć je ne grli, jecaji se bore,
Agresija nad njom plivaće gola
Da se o njoj čuje, da se ne urola.
Život pretvoriće u borbu i spas,
Elegiji neće dati da zaživi.
Nadaleko odsada čuće se glas,
Amanet njen treba da živi.
Mora se ustati i pričati glasno
Apropo bolu i glasno i jasno.
UGAŠENI SNOVI
Niz bledo lice, krenula suza,
sliva se tiho, lagano, nema.
Pali i žari, gori kao meduza,
za ovom prvom druga se sprema.
Teku sad one jedna za drugom,
liju kao kiša, kao olakšanje.
Da li će se ikad pozdraviti s tugom,
da li će masnice ikad biti manje?
Bela put u tami, dojka se belasa,
iz nje curi tečnost, lepljiva i gusta.
Majka hrani čedo i grca bez glasa,
o, da li će proći ova noćca pusta?
Ostao bez posla, pa i bez pameti,
treću noć već ona trpi poniženja.
Ne bole toliko šamari prokleti,
više bole ona pusta snoviđenja.
Nema komentara:
Objavi komentar