Izvini, opet si ljut,
Evo ponizno stojim,
Satima večeru pravim,
Opet se jako bojim.
Tvoje su ruke snažne,
Strahom se mojim hrane,
Moje sićušne, male,
Pa kako da se brane.
Nikome neću reći
Da nisam nizašto kriva,
Ćutat ću, modrice kriti,
Djeci sam potrebna živa.
Ja sam ružnoća koja te guši,
Pa ti ruka sama krene,
Kažeš mi ujutru razlog
Zašto si sinoć tukao mene.
Ti si ugledan, svima se smješiš,
Dobar otac, komšija pravi,
Ne možeš nikako da pogriješiš,
Ja sam ona koja te davi.
Kriva sam, eto, priznajem sada
I majci, bratu, rodbini cijeloj,
Moja je humka na kraju sela,
Pokrivena zelenim velom.
Nemojte plakati sada,
Moja vas tuga nije dotakla,
Jedna me ruka u crnoj noći
Iz života vašeg odmakla...
A šta ću...
Priznajem, kriva sam...
Nema komentara:
Objavi komentar