Dođe smutno vreme nama
Raste teror nad ženama.
Sve su češći nasilnici
U kućama, na ulici.
Vekovima od postanka
Žene rade od uranka.
Kao stena bile jake,
I još uz to bile majke.
Nisu laki ženi dani:
Peri, kuhaj, nejač hrani.
Žena rađa decu dragu
I na kućnom čeka pragu.
Žena sama svoj krst nosi,
Sa osmehom nogu bosi.
I po trnju i po cveću
Celoj kući nosi sreću.
Žena pada i ustaje,
Al uspeva da ustraje.
Lovorike svih bitaka
Uvek nosi žena majka.
Umesto buketa cveća,
Nek vas žene prati sreća.
Ovu rimu pišem vama,
Stop nasilju nad ženama!
Nema komentara:
Objavi komentar