* 2025.god
Hodnicima tuđih ništavila hodiću
I utvarnim haustorima
Kojima izgubljene gledaće me
Izbijene neke oči.
Srce kad mi ujedu
njihovi otekli uzdasi
Koje istrajno odvodiću
Pokušajima da
Svesnost probudim,
Ljubav podsetim,
Snagu zapalim istinom –
Da sve stvar je prvog koraka!
Zalud ću ih tražiti...
Stotine njih ispratiću,
Odrpanih kolena vraćaće se
Bednom pokušaju življenja.
Nedostajaćeš mi tada,
Sa tobom suze da isplačem.
Kada mrak bar jednog okova
Spadne sa ruku nečijih,
Snaga zatitra na licu izboranom
Dečija radost zaigra igralištem
Bezbrižna i oslobođena,
I pute trnja zamene staze izrastanja
U mome oku zasijaće delo i dragost
Da dobro iz zla bar nekad iskorači.
Nestajaćeš mi tada najviše
Sa tobom radost da radujem.
Nema komentara:
Objavi komentar