NEPOKORENA TIŠINA 2025. god
Samo napred, istuci me celu,
ova bol ionako ne pripada mom telu.
Pocepaj mi usnu, počupaj kosu,
izbaci me na ulicu golu i bosu.
Slobodno me odveži,
ptica naučena da ne leti iz kaveza ne beži.
Ili ureži u kožu lanac koji steže,
okovani slon iako može, ne ume da se odveže.
Psuj me, bij, radi mi svašta,
stvori od mene ženu koja se ne usuđuje da mašta.
Tvoje nasilje niko ne može da spreči,
sav jed u duši tovarim bez ijedne iskazane reči.
Tvoj sam trofej, sujeta, taština,
i opet mi ne možeš ništa, ja sam puka praznina.
Za mene si slab muškarac, meni su tvoje batine blage,
ja nisam tek obična žena, već kaleidoskop traume i snage.
Nema komentara:
Objavi komentar