MIRISALO JE 2025.god
Ma, ne... Nikada, on, ruku podigao nije...!
Niti je ikada bilo nagona za tim!
U društvu smo bili savršen par.
Umeo je da mi galantno pridrži kaput...
Zagrli nežno oko struka...
Nazdravi sa pogledom ka
meni i zalije...
Da me predstavi sa poštovanjem...
I nikada me nije prekinuo u priči.
Možda vam, sve ovo, deluje impresivno?!
Možda... na život iz bajke ukazuje i liči?!
Nisu me volele žene!!!
Besramno, pogled grabile su njegov.
Tražile razloge da ga, u nekom momentu, izdvoje...
Pojma imale nisu da mi to tako prija...
Jer...tada su mogle, bez kontrole, da klize suze moje.
Ne... Nikada on, nije podigao ruku na mene.
Niti uvredio da snažno i trajno zaboli...
Bolelo je samo to, što tako jako i posesivno,
guši, čuva i voli!
Što nisam imala prava na svoje želje i htenja...
Na planove neke svoje...
Isvima MIRISALO JE na bajku
a, bila je to tek tamnica, uklještene duše moje!
Nema komentara:
Objavi komentar