Radojka Mugoša Petrić

NASILJE NAD ŽENOM                     2020.god
 
Otkud ti pravo drzniče
šakama da zadaješ joj udarce,
ostavljajući modrice na lice.
Ona je nježna kao svila
djecu  lijepu izrodila,
svila porodično gnijezdo
a ti tako uzvraćaš
muški stvore, muška gnjido.
Ljubav ti  iz srca dala
svu sebe, tebi predala,
zar treba da drhti od straha
kad se pojaviš na kućna vrata.
Mora  li djecu da sklanja i
umjesto dječjeg osmijeha
vidi im suze u očima,
ispod kreveta da ih krije
dok  im tata majku bije.
Urazumi se muški stvore
djeca i žena se vole,
iznenadi ih poljupcima
budi primjer muškarcima.
 

VOLITE DJECU                  2020.god
 
Ne budite strogi
prema svom djetetu
to je  ukras najljepši
na bijelom svijetu
 
Pružite mu ljubav
držite u krilo
Bez malene djece
svijeta ne bi bilo.
 
Pričajte mu bajke
da maštom zaplovi
od svih doživljaja
najljepši su snovi.

Zorka Čoradešević

 

U OVOM TRENU STOP            2020.god
 
K'o svakog dana, tako i juče
s' flašom u ruci, pijani tata,
uz zustru psovku sa kućnih vrata,
dobru nam mamu počeo da tuče.
 
A mene i moga mladjega brata
na snijeg i kisu istjer'o bose,
desnom joj rukom čupao kose
a lijevom snažno stez'o oko vrata.
 
I ne znam ko je vrištao vise.
Komšije stale svijetla da pale.
A naše suzne okice male
gledaše mamu - k'o da i ne diše.
 
Djeda je Mirko stigao prvi.
Staračke ruke drhte od bola,
kroz suze nazvao bolnička kola
nepomičnu mamu gledao u krvi.
 
Mene i brata u toj su noći
sigurnoj kuci- odveli kažu,
a znamo da nije i da nas lažu
i da će mama uskoro doći.
 
Na pola puta seoske ceste
dok se za život boriše mami.
K'o da mi šapnu" Ostadoste sami!
Izdaje snaga, sinovi gdje ste"?
 
I tog je časa, najbolja Mama
postala žrtva jednog dželata,
koji se ne može nazvati tata,
a djeca njena ostala sama.
 
Pišem ti pismo, surovi svijete.
Donesi ZAKON u ovom trenu.
Nasilju STOP! Ne diraj ženu!
Moli te jedno nesrećno dijete.

Gordana Katić

 

ŽIVOT NE TREBA TAKAV DA BUDE        2020.god
 
Ćutim u uglu, zadržavam suze
Ne sme da vidi ni da plačem
Čovek koji mi mladost, život uze
Svaki put udara sve jače i jače
 
U mozgu misao seče poput mača
“Šta sam to sebi dozvolila?”
Zar ćerki takav primer da dajem?
U šta sam se to pretvorila?
 
Gotovo ne mogu ni da se setim
Lepih reči, nežnosti, sreće
Samo strah, modrice i tuga
Svaki dan postaju sve veće
 
A život ne treba takav da bude
Možda bi me nekad radost dotakla
Treba se samo jednom odvažiti
I napraviti iskorak iz ovog pakla
 
Misao polako postaje odluka
“Sutra ću drugi list da okrenem”
Ne mogu sebi da dozvolim više
Da u ovom nesrećnom braku svenem
 
Pružiću priliku svojoj deci
Da vide da može i drugačije biti
Da ostoji svet pun poštovanja
Da se iz nesreće može izbaviti
 
 

Kristina Milutin

 ONA JE SAMO ŽENA              2020.god

 
Nježno je pomiluj,
ne povisuj ton.
Ona je samo žena
koja treba biti voljena.
 
Nemoj nju udarati
niti joj zadavati boli,
ona je samo žena
koju neko treba da voli.
 
Prema ženi nježan budi
ljubav u njoj probudi.
Od svega tu ženu čuvaj i štiti
samo tako muško ćeš biti.
 
Dosta sa nepravdom
koju žene trpe.
Ni one više
ne treba da ćute!

Sanela Ramadanović-Softić

 NE-ŽELJENA (un-wanted child)               2020.god
 
Ime su mi dali, nisu me ni upoznali.
Nisu ni željeli,jer me nisu htjeli.
Odrekli su me se lako,
kažu-mora tako.
Zašto,pitala bih rado,
želite da uništite moje srce mlado??
Zar me ne volite ni malo,
zar vam do mene nije stalo???
 
I ja sam željela da budem kao drugi,
da doživim svoj život dugi.
Da idem u školu i budem đak prvak,
da učim slova i rešavam zadatak.
Da završim faks i postanem neko,
da s koferom u ruci,
putujem daleko.
Da sjutra postanem supruga i mama
da nosim šešire,kao prava dama.
 
Sve te moje želje prekinuli ste u trenu,
Kad ste odlučili da spadam u"ne željenu".
Ali,ne krivite mene,što mi Bog podari
osobine žene,a ne tijelo momka,
za kojim uzdiše svaka djevojka.
Niste me željenu,još od starta,
kad ste saznali da sam slavljenika
"Osmog marta".
 
Pa roditelji moji,treba da znate,
da je grijeh što me ubijate.
Jer,Bog je stvorio muškarca i ženu,
a ne sina i "ne željenu".
 
Treba da se pameti prizovete,
da probate da me zavoli te,
da mi šansu za život date,
da i ja osjetim ljubav mame i tate.
Ne tražim vam ništa više,
samo da za mene vaše srce diše,
Meni treba ljubavi i pažnje,
da od toga porastu moje ruke male.

STOP NASILJU NAD ŽENAMA – POŠTUJ ŽENU!   2020.god

 
Crveno za ljubav, za sreću, za ženu,
crveno da pokaže svu ljepotu njenu.
Haljina i štikla za njene noge vitke,
a karmin i lak,za njen karakter jak.
Za svu njenu ljepotu, crveno je tu,
za nježnost i dobrotu.
 
Svaki čovjek želi sina,
da sjutra bude glava kuće svoje,
da žena i djeca budu dio porodice tvoje.
Poštuj ženu, kao majku svoju,
kao nekog ravnog sebi,
kao sjenku svoju,
koja cio svijet vidi u tebi.
 
Ne podiži glas, a ni ruku,
ne daj Bože,
jer Bog vidi svaku suzu
i modricu ispod kože.
Ne pokazuj svoju snagu,
punu bijesa,
zbog života u kom se nađeš,
nek te njena ljubav tjera,
u svemu,razumno da se snađeš.
 
Da ne trpi uvrede i poniženja,
koja čuje,kao da je stvarno tako,
da je kona ne ispituje,
ono što odavno već zna svako.
 
Očevi!!!!!
Poštujte od rođenja,
 više svoje kćeri
i učite ih da se bore za svoja prava,
ne pravite od sinova zvjeri,
koji na slabijem,bijes ispoljava.
 
Muževi!!!!
Čuvajte bolje onu,što brine za vas
i za vas pere,čisti,kuva,
jer žene ne trebaju ,
za udarce da služe,
ljubavlju se porodica čuva.
 
Ne dozvolite da zbog vas zamrze,
najljepšu crvenu boju,
koja može i krv da predstavlja,
jer time se ljubi lako gubi,
a još brže-gubi i zaboravlja.

Maja Marinković

STOP NASILJU               2020.god
 
Nemoj da ti srce mržnjom zatreperi,
nemoj da se u njega usele zveri,
nedaj da ti ljutnja i bes odlučuju,
nedaj da burmom loših namera, srce ti zaručuju.
Pre, nego li ružnu reč izustiš,
seti se da ljubav, mržnjom tada rušiš.
Saberi se prvo, zastani pre toga,
nek ti ipak sloga bude izbor srca tvoga.
Seti se da ružna, svaka tvoja reč,
ostaviće bol u čoveku kog pljuješ.
Shvati drugu stranu i ohladi glavu,
ne dozvoli uzavrelim mislima,
da sprovode pravdu.
Par sekundi samo, minut ili dva,
druga je posle priča, ko ume i zna.
Pogledaj oko sebe, osvesti razum svoj,
nisi ti u ratu i ne biješ boj.
To, kada uvidiš, to kada shvatiš,
lakše ćeš, bes i ljutnju u ćošak da staviš.
Nije smak sveta, nije kraj kraju,
ako spustiš gard i raspravu privedeš kraju.
Posle toga, sve onda ide lakše,
neko će da grli, a neko da tapše.
Posle pomirenja i spuštanja koplja,
shvatićeš da je ljubav, prava odluka srca tvoga.

 

 

Biserka Gajić

ŽENA SE VOLI                   2020.god

Žena voli i prašta za boli,
nesebično ljubav daje i prima,
srce je njeno ljubavi puno
u njemu mjesta za ljubav ima.
Kada ti sreću pruži usnama
ti joj poljubac vreli uzvrati,
pomiluj joj obraz nježno
tvojim toplim rukama.
Nikada grubo ne pristupaj ženi
za brigu i ljubav ti njoj isto pruži
neka osjeti ljubav u duši tvojoj
i neka je srećna dok te za ruku drži.
Kada čovek udari ženu
bol je velika nju boli i telo i duša,
njenu bol ne blaže suze
već samo riječ koju od voljenog sluša.
Žena je nježni cvijet u bašti života
samo od nježnosti i ljubavi
cvate njena duša i njena ljepota.

Milan Mile Čorak

ŽENA SE VOLI                2020.god
 
Žena voli i prašta za boli,
nesebično ljubav daje i prima,
srce je njeno ljubavi puno
u njemu mjesta za ljubav ima.
Kada ti sreću pruži usnama
ti joj poljubac vreli uzvrati,
pomiluj joj obraz nježno
tvojim toplim rukama.
Nikada grubo ne pristupaj ženi
za brigu i ljubav ti njoj isto pruži
neka osjeti ljubav u duši tvojoj
i neka je srećna dok te za ruku drži.
Kada čovek udari ženu
bol je velika nju boli i telo i duša,
njenu bol ne blaže suze
već samo riječ koju od voljenog sluša.
Žena je nježni cvijet u bašti života
samo od nježnosti i ljubavi
cvate njena duša i njena ljepota.

Mile Grgić

 NE PODIŽI RUKU               2020.god

 
Gledao sam je dok je rađala
prolazio kroz njene boli
tada sam shvatio da nosi život
i da je beskrajno volim
Dugo je nosila ožiljak
tužnog bola i muke
kako je mogao da je udari
osušile mu se ruke
Traptaj uplakanog oka
svakoga dana je govorio
toliko bola je prošla
dok je nisam zavolio
Puderom krila je tragove
ja bespomoćan sam stajao
zašto je ranije nisam sreo
osmjehom sam se pitao
a u duši gorko se kajao
Ne podiži ruku na ženu
sjeti se sestre i majke
čistoga srca prošeći
i zaboravi princa iz bajke

Danijela Ćuk

RECI DOSTA                     2025.god

Reci sebi dosta je više,
da tvojim životom netko pod briše,
da te vrijeđa do najjače boli,
to ne radi onaj tko voli.

Draga moja, nisi ti kriva,
što si žena i što si živa,
ne zaslužuješ udarce ni pogrdne riječi,
već život u miru i u sreći.

Izlaz postoji, znaj to,
ne daj nikome da te baci na dno,
reci sebi dosta je više,
i tvoje srce zaslužuje mirno da diše.

Proživjela si previše straha,
puno puta ostala bez daha,
mislila si proći će, ali neće proći,
sve dok ne otvoriš svoje oči.

Nemoj trpjeti nasilje, ne,
ne trebaju ti teške traume,
izlaz postoji, dobro znaj,
nisi sama i zato poniženju se ne prepuštaj.

DOSTA JE NASILJA                     2023.god

Još jednu noć si plakala,
još jednom nisi spavala...
Zbog straha od teške ruke
što ti zadaje bolne muke.

Mislila si, proći će,
neće na tebe ruku dići više,
ali ponovno si osjetila bol,
ona koja udarcima diše.

Još jedna plavica, još jedan udarac,
misliš, ma izdržati ćeš to,
ali postaje sve jače i jače,
sve dok te njegova ruka ne baci na tlo.

Dok ne izgubiš svijest, dok ne znaš za sebe,
sve dok od suza ne izgubiš sebe,
a njega...njega,nije briga za tvoje suze,
za tvoju bol niti za tebe.

Ne zaslužuješ trpjeti to, nisi ti kriva, ne,
vrijeme je tome stati na kraj,
dosta je bilo da zbog njegove torture,
izgubiš svoj život i životni sjaj.

Zaustavimo nasilje nad ženama, ljudi,
da nijedna žena ne bude žrtva zla,
neka svaka žena na svijetu,
bude mirna, sretna i sigurna.

ZLOSTAVLJANA ŽENA   2021.god

Sjedim u tišini i razmišljam nešto,
dok u sebi krijem gorke suze vješto,
razmišljam kako je teško žena biti,
umjesto osmijeha samo teške suze liti.

Dok sjećanja naviru bez poziva,sama,
osjećam da grle me tuga i tama,
polako u sebi svaku bol stiščem
dok gubim zrak i teško dišem.

Oh, zašto, zašto baš ja?
Zašto sam još svjesna svakog dodira?
Dodira koji poput vatre peče,
udarca koji mi srce na pola presiječe...

Dodirujem si ruke a ne želim to,
na svakoj pori kože još osjećam bol,
ponekad se pita: Jesam li ja kriva?
Zar zaslužujem bol zato što sam živa?

Moje lice nije nježno više,
obilježava ga trag koji se ne briše,
u mojim očima izgubio se sjaj,
ponekad pomislim da došao je kraj.

Moje tijelo je dobilo neobičnu boju,
svaki njen trag prati suzu moju,
često čujem "blijeda si kao sjena",
a u biti sam još jedna zlostavljana žena.

Molim sjećanja da odu što dalje,
molim svoje oči da ponovno sjaje,
želim živjeti i ne misliti na to,
kroz šta je moje tijelo prolazilo.

Koliko puta su moje riječi otišle u vjetar tek tako,
koliko puta sam trpjela a nije bilo lako,
koliko puta sam se u svojoj boli gušila,
sve dok se nisam na samo dno srušila.

Da... Ožiljci su još uvijek dio mene,
jedne tužne i uplakane žene,
ali dosta bilo suza i plača,
pobijediti ću ja bol , ma nije ona od mene jača!

Moram nastaviti dalje, 

bez obzira na bol i ožiljke...nema predaje!
Zaustavljam suze, dišem polako,
hodam hrabro ali nije lako...

Još uvijek osjećam na trenutke sram,
iako nisam kriva, ja to dobro znam,
možda bol ne mogu izbrisati,
ali zaslužujem život i normalno disati...

DA SAM BAREM SRETNO DIJETE           2020.god
 
Da sam barem sretno dijete,
da sa drugima sreću dijelim,
da mi osmijeh lice čuva,
nesretno biti ja ne želim.
 
Da sam barem sretno dijete,
da zagrlim sreću svoju,
da nedužno srce moje,
pretvorimo u veselu boju.
 
Ne želim tugu, ne želim bol,
ne želim suze na licu svom,
želim da moja duša mala nedužno u miru sanja,
i da srce moje nježno bude sretni, topli dom.
 
Želim otjerati iz života malenog svog,
svaku sjenu, svako zlo,
želim osmijeh, želim mir,
ja sam samo dijete i zaslužujem to.
 
Želim imati sretne snove,
stvarati priče, čarobne nove,
ne želim da moje djetinjstvo pati,
nadam se da će jednom netko to da shvati.
 
Ne želim nemire, ne želim to,
ne želim da moje ručice osjete to,
iz mojeg života nevinog malog,
želim otjerati svako zlo.
 
Ne zaslužujem patiti, znam,
oh, tako želim da nekoga kraj sebe imam,
nekoga kome vjerujem i mogu reći sve, jer ja sam samo dijete koje sreću zaslužuje.
 
Da li to odrasli mogu shvatiti,
da moje srce ne zaslužuje patiti,
da za mene se vrijedi boriti dušom svom,
kako bi moja duša mala postala topli dom.
 
Ja možda ne znam puno toga što bih trebalo znati,
ali zato znam svu svoju ljubav dati,
nadam se da će i ovaj moj dječji glas,
pravim putem stići do vas.
 
Ja trebam zaštitu, zagrljaj pun ljubavi,
trebam mir blaženi sa neba,
ja sam samo andjeo mali,
koji svu pažnju ovog svijeta treba.
 
Da sam barem sretno dijete,
dalo bih od srca sve,
želim samo ono
što svako dijete zaslužuje.
 
Želim tako puno a opet tako malo,
želim znati da je vama, odraslima, do mene stalo,
volite me, čuvajte i borite se za mene svi,
jer ja sam samo dijete željno pažnje i ljubavi.
 
 
DJEČJI SVIJET ( za svu djecu svijeta )             2020.god
 
Djeca su najljepši ukras ovog svijeta,
nježna su poput malenog leptirića leta,
samo ih ljubavi i pažnje treba dati,
njihov maleni pogled uvijek treba sjati...
 
Pružimo djeci na svijetu zaštitu svu,
jer ona samo sreću i mir zaslužuju,
učinimo njihov svijet najljepšim na svijetu svi,
naučimo ih živjeti.
 
Maknimo svo zlo iz njihovih malenih života,
neka znaju samo što je osmijeh i ljepota,
stvorimo im djetinjstvo kakvo zaslužuju,
neka njihovim glavicama samo vesele misli putuju...
 
Djeca su život,osmijeh,sunce sa neba,
dajmo im toplinu i ljubav veću od neba,
neka osjete da su voljena,i neka njihov mili glasić ovaj svijet krasi,
ne dopustimo nikad da se sjaj u njihovom pogledu ugasi...
 
Budimo njihov svijet,i zaštita sva,
djeca su bića jedinstvena,
obogatimo njihov svijet svi,
budimo snaga što će u njihove živote toplinu unijeti...
 
Volimo ih srcem i dušom svom,
pružimo im ljubav,zaštitu i topli dom!

Radmila Milojević

SLIKE ŽIVOTA                       2020.god

SUDBINA PORODICE ALKOHOLIČARA

 
Njegov smeh bio je ubijen rakijom.
Na povrsini svesti plivale su mu crne mrlje pretnje.
Ujutru kad bi se probudio patio je.
Zbog tih pretnji i svega što je porodici u pijanstvu ucinio.
Nezadrživa slavina tišine kapljala je nad polomljenim pokućstvom, polomljenim igračkama.
Besumnim mlazom tuge, plavičastom tišinom u jutru ranom.
Kroz razbijene prozore uveliko prodirao je dan, cepajući se u mlazove.
U sunčane kaiševe spektara zraka.
Otac je bio mamuran, gledao u njih staklastim očima.
Supruga i majka, tiho je govorila.
Svaka njena reč zabadala mu se u svest kao igla.
Pitala ga je šta to može čovek, otac porodice, da učini u pijanstvu svom, svojoj deci?
Zbog čega?
Uvek klizi senka zašto pije?
Zašto su ga kafane učinile nesrećnim?
Pa tuče ženu i decu koja se grče u bolu.
Mole ga da prestane sa batinjanjem.
U pijanstvu svom, gledaju ih njegove staklaste surove oči.
S praznim nepoznatim zenicama.
.Ostavljale su neizbrisive tragove i nevidljive rezove kroz koje dečija duša čemerno kaplje.
Zauvek urezuje se u svest.
U glavama, ljuta košnica osa je zujala,
ostavljajuci duboke rane.
Ne prepoznavnavajuci više oca svog.
Majčine usne bile su upijene jedna u drugu
I kao katancem skrivale su reči, neme vriskove, dok je primala ničim nezaslužene udarce pesnice.
I dok je udarao čekićem u prozore, svuda su leteli rasparčani komadići stakla.
Pijani otac je ostajao gluv na dečija preklinjanja,da ne radi više to.
Napokon, treskovito je pao na pod kuce, zaspao tvrdim snom.
Prebijena supruga i majka mireći se sa sudninom, prekrila ga ćebetom.
Deca su ćuteći pomagala majci da se rasčisti iz kuće.

Rade Pantelić

STOP MODRICAMA             2024.god
-Stop nasilju nad ženama-

U kući je često neki haos,
mužu ništa što radim ne valja,
obožava da me ponižava,
da mi obraz pred mnogima kalja.

Nisam dobra kuvarica njemu,
a sva jela na izložbu mogu,
često kaže kad me ponižava,
da sam žena ružnih krivih nogu.

Obesan je često me udari,
što u čaši hladna voda nije,
da me bije komšiji se hvali,
ne zna bruku svoju da sakrije.

U ljubavi traži da sam kurva,
da mu titram onako po volji,
kad se predam da ljubav poklonim,
kaže da mi treba, k…. bolji.

Često kosu on mi jako čupa,
bez razloga i šamar udari,
uvek kaže sve su žene kurve,
tako mu je govorio stari.

Nosim večno po neku modricu,
od šamara il’ nogom u dupe,
ja sam kriva kad su u tanjiru,
ili vrele ili hladne supe.

Sve to trpim da decu odgajim,
al’ ne mogu ni da ćutim više,
prijavim ga dežurnom organu,
kad ga oni lako uhapsiše.

Teško meni kad se kući vrati,
batina će biti kao kiše,
osvetom ću i ja uzvratiti,
neću teror ja da trpim više.

Ja sam mala krhka i slabašna,
al’ ću i ja ko lavica biti,
vratiću mu tako iznenada,
sodu ću mu u oči baciti.

Kad bi znao koliko ga volim,
sve bilo, lepo k’ o nekada,
mirisala ljubav bi u kući,
raj na zemlji mog’ o bi da vlada.

NE KVARI LEPOTU ŽENE                      2021.god
(Pesma posvećena borbi protiv nasilja nad ženama)

Ja sam lepo devojče u majke,
za ljubav sam od Boga stvoreno,
u amanet i Bog je rekao,
da u sreći budem i voljeno.

Da sam kao Vila sa planine,
vita stasa rumenih obraza,
Sposobna sam kao i muškarac,
um da dajem i to nije fraza.

Stvorena sam da budem i majka,
da se rode naša pokolenja,
nežnija sam od svakog muškarca,
jer u meni samo jeste žena.

Ti si jači a ja sam nežnija,
ti si čovek ja kraj tebe žena,
nemoj da te modrice proklinju,
ti bitango ljudskog pokolenja.

Nemoj ruku da dižeš na mene,
lavica sam braniti se mogu,
uvek budi čovek od pameti,
za taj dar se ti zahvali Bogu.

Nemoj moju lepotu da kvariš,
modricama ili rekom suza,
imaj manir budi pravu čovek,
za rime ću biti tvoja muza.

Ja sam cvetić što za tebe cveta,
uvek prelep kao u proleće
Nemoj da mi hirove i patnju,
lice kvari modro plavo cveće..

Nemoj piti, nemoj se kurvati,
bahatost je uvek loša mana.
što ka svađi mnoge vodi često.
Kao đavo skoro svakog dana.

Zato ružu jenu malu kupi,
il’ u polju ti cvetić uberi.
Neka kuća od ljubavi blista
i obasja naše rajske dveri.

STOP nasilju nad ženama!                  2020.god

POMAGAJTE LJUDI !

 Perem i peglam, ručak dobro kuvam,
decu sam rodila, ponos da je svima,
a muža kraj mene u krevetu svom,
kao divlju zver, bes često uzima.
 
Ako se nasmejem kurva mi govori,
ako ga zagrlim, pobesni još više,
ako ga poljubim tada se razjari,
kada modricama po mom telu piše.
 
Mnogo sam mu puta oprostila sve to,
a život polazi dok modrice lečim,
često sam tako kao krpa za pod,
dok mu noge ljubim i u bolu klečim.
 
Opraštam već dugo, a ne želim više,
jednom se mora promeniti ovo,
pa nije muškarcu niko dao pravo,
da jedini on, drži kućno slovo.
 
Želim da volim i budem voljena,
želim da sam neko u krevetu svom,
želim da u sreći dočekujem noći,
želim da mi ljubav, ukrasi naš dom.
 
Ne želim batine, psovke ii ćuške,
ne želim ljubavni životinjski blud,
pa žene je žena stvorena za ljubav,
ko tako ne shvati mora da je lud.
 
Želim da budem to što mi pripada,
žena kao žena što potomke rađa,
želim da život, pun bude radosti,
a noć u krevetu i od meda slađa.

Marija Kovačiček

DA,  TO  SAM  JA                       2020.god

Uzalud grč na mome licu,
uzalud krik iz moga grla
kada ga nitko vidio nije
kada ga nitko nije čuo.
 
Plačući hodam ulicama znanim
okrećem glavu da me ne vide,
a iza leđa šapuću tiho
i pitam se ,kako se ne stide?
 
A onda večer opet je ista,
noć probdjevena,jutra ništa bolja.
Od sramote ne možeš da živiš
i za sve ovo,samo sebe kriviš.
 
I život svoj si žrtvovala za to,
za djecu i za neznam koga !
I sebe žrtvovala ti si
u ime vjere i u ime Boga.
 
A on i dalje hoda po svijetu
ne zapali svijeću za svoje grijehe
niti za tvoju slomljenu dušu.
 
I zato vikni,da te se čuje !
Dosta je bilo nasilja toga !
 
Ne možeš više gaziti me tako
i satirati dušu do samoga groba !

Jasmina Kocić

RATNIK              

Stvori Bog ženu
kao najlepši cvet
stvori on biće
da krasi ovaj svet

Krhka i nežna,
puna ljubavi,
spremna da je daje svima.
Lavica snažna
kad život joj prepreke stvori
jer ona se uvek srčano bori.

Ali kao što to
u životi biva
ne znaju svi da
daje taj nežan cvet,
lome i gaze
nežne latice njene
kidaju lišće sa njenih grana,
proleće u jesen prave.

I taj nežan cvet,
zgažen kao feniks iz nečega se diže.
Ratnik, borbena žena
ne da da po njoj svako gmiže
ne da da zora oporo miriše.

Bori se ona da stvori lepši svet
da ostane najlepši cvet
žena majka, ratnik
kraj nje sve na njubav miriše.
Pored njenog imena stoji
majka, baka, ratnik,
to se lepo piše.

Život je ne mazi
latice njene svako po malo gazi.
Ne da se ona,
uzdiže glavu i kad bi
svako pao do dna
smeje se kad joj duša jeca.

Gordo stoji kad u njoj,
lomi se sve i ne da
da u njoj ljubav umre.

UMIRANJE LJUBAVI              2024.god

Ulice puste.
Usnuli grad.

Na kraju grada, kraj svetiljke
jedna žena naslonjena stoji,
pomera prste kao da nešto broji.

Kiša rominja, ona se ne boji
i opet pomera prste
kao da opet broji.

Izgubljen pogled i jecaj tih
prekinu na tren jezivu tišinu.

Ništa njoj kiša ne smeta,
nekako s naporom pomera noge
kao da želi da po kiši šeta.

Kapi kiše sve jače tope lice
izgubljene, prelepe devojčice,
lepo lice ali iz očiju viri
zlokobna tuga neka . . .
A volela je tog čoveka.

I noćas joj na tren
na ustima zatitra osmeh.
Zatvori oči i pojavi se lik –
muškarac iz snova prelep i tih.
Misli joj opet brzo lete
od mirno janje u vuka se
pretvori muškarac tih.
Poljupci onako meki, baršunasti
u nepovrat odoše,
pesnice teške kao malj
drobe lice prelepe žene, devojčice.

Na tren se zaustavi
htela bi ona da korača
da ide dalje,
u neki lepši sud.

Pusti korak i pade kao klada
kraj svetiljke na kraj grada.

Zaspa ona čarobna i nežna,
kao srna u gori,
kraj svetiljke što na kraju grada stoji.

Jednom je volela,
jednom se srcem potpuno predala,
jednom... i život preda Bogu.

Zver od čoveka je u njoj
ugasio srca plam, veru
i život preda Bogu.
Jedno nežno biće,
život mlade, prelepe devojčice.

MAJCI SE LOŠE PIŠE                     2023.god

Sumrak se spušta
Iznad planinskog sela
Vetar njiše grane
Prosipajući žuto lišće
Praveći najlepši tepih zlatne boje.

Iz raštrkanih kuća na padini
Pruža se dim iz odžaka,
A miris vrućeg hleba
Oseća se u vazduhu.

Na kraju sela
Izdvaja se mali kućerak
Trošan i beo
Ograđen prućem.

Iz njega vesela pesma se čuje
Mlada žena pevuši
Oko šporeta dok posluje
Kraj nje mali dečak
Igra se na drvenom konjiću.
Seoska idila koju prekinu
Tresak trošnih vrata
Pesma utihnu...

Na vratima ulazi čovek
Lelujavim korakom
Gleda u ženu mladu
Kao orao koji grabi plen
Ni reč izustila nije,
A on počeo da je bije.

Pogača vrela
Na sve strane leti,
A dete uplašeno grabi pod sto
Da ogromna šaka na njega ne poleti.

Navikla valjda na takve ćuške
Žena bez glasa muklo gleda,
Krvavo lice rukama krije
I udarce spremno dočekuje.

Kad završi sa udarcima
Monstrum na krevet leže
I zaspa ko klada,
A na pod osta da leži
Zgrčena žena mlada.

Dete ispod stola ne sme ni da diše,
Zna ako monstruma probudi
Da se majci loše piše.

VUČICA                                 2022.god

Za dobra dela
Dodeljuje se orden časti.
U stvari...
Znate li kome treba pripasti?
Ženi...
To dobro biće svet krasi,
Kroz život kao
Vučica se bori.
Živi i ne pokazuje
Svoje jadi i boli.

Na zemlji stoji čvrsto
Porodicu čuva vešto
I nikome ne odaje
Da joj je ponekad mnogo teško.

Suze vešto krije,
Bitke same bije,
Ljubav nesebično daje
Dragim ljudima.
Nežnosti u njoj
Za svakoga ima
Ali ne zna svako da je prima
Često i mnoge tajne krije
Ćuti i kad je nasilnik bije.

Jaka kao vučica
Nežna kao cvet
u njoj ljubavi ima
Za ceo svet
Žena...

Lepota je krasi,
Ne dajte da se žar ljubavi
u njoj ugasi.

RASKOŠNA KUĆA                   2021.god

Raskošna kuća
na kraju grada,
dvorište čisto a
kuća kao iz bajke.

Slučajni prolaznik prolazeći
tuda zapita se tada:
„U takvoj lepoti harmonija
sigurno vlada“

Čak i mala zavist javi se u njemu,
želeo je i on da svojoj deci pruži tu lepotu,
oduži se svojoJ ženi
za svu njenu dobrotu.

Misli njegove prekine vika,
krik I jauk žene:
„Nemoj dete
bolje ubi mene!“

Čuju se udarci sve jače i jače... i malo dete kako plače.

Nemoj majku, udari mene
možeš i jače, ne dam da majka plače.
Nije ona kriva za sve, nemoj molim te!

Kroz otvoren prozor prolaznik gleda
kako gromada na sićušnu ženu
pesnice spušta.
Krici i plač pomešaše se tada
a mislio je on u tom bogatstvu harmonija vlada.

I tada mu kroz glavu prođe slika njegovog kućerka
gde osmeh na licu njegove žene blista,
gde se duboko u noć čuje srećna dečja vriska.

Sreća nije u bogatstvu
ni u dvorištu što blista,
moj kućerak je zlato,
moja dobra žena i
moja duša čista.

UZDIGNI  GLAVU                    2020.god
 
Sanjala je ona                                                                                               
Topli dom i sreću,
Ta žena stamena i prava.
Želela je ona da ljubav najveću
Pretvori u sreću.
 
Al snove puste prekri java
Umesto poljubaca što
Sanjala je ona,
Pesnice njegove kao maljevi
Na njene obraze spuštaše se.
 
Džaba njene molbe da prestane
Ni dečje suze, ni njeni krici
Pomogli nisu.
Zver u njemu probudila se,
Tela povijenog spremno čekala je
Da njegove ruke kao grom
Pogode.
 
Primaše ona spremno udarce sve
Usadio  je mišljenje u njoj
Da za sve Ona je kriva.
Ali jednog dana proradi
Ponos i reče sebi:
„Život je samo moj,
Ne dam nikom da snove mi ruši
I pravi pakao u mojoj duši“
 
Pobeže ona od monstruma tog
Da gradi život svoj
Gde druge vrednosti
Osim nasilja mnogo znače,
Gde sunce uvek sija jače,
Gde svakog dana se ne plače.
 
Sada šalje poruku ženama svim
Na vreme završite sa tim
Ne dozvolite da neko grozno biće
Život i snove vam ruši
Olakšajte život sebi
I svojoj duši!
 
 
Ženo... Uzdigni glavu
I ponosno hodi
Nek u tebi ponos se rodi,
Ne kleči pred njima,
Budi jaka, jer život je jedan
On je samo tvoj, on ti je vredan!

Jasmina Ilić

 NE DAJ NA SEBE                   2020.god

 Ne daj na sebe, ne daj na svoju slobodu
Ponos i sreća, iz srca, ne smiju da  odu
Niko nema prava, da ti po duši hara
Kandžama svojim grebe i boli stvara
Podigni glavu svoju i pravo u oči gledaj
Nikada nikom bez borbe ti se ne predaj
 
Ne dozvoli strahu da sa tobom vlada
Udarac i bol dužan, ne ostani nikada
Nauči se, da u životu, sve moraš da vratiš
Da mislima svojim moraš, srce da pratiš
Ljubav za ljubav se uvijek svakome vraća
Rana sa ranom a bol sa bolom, uvijek plaća
 
Ako ti neko u duši, stvara tugu i boli
Takvog se nikada ne smije da voli
To su paraziti što od tuđe muke žive
Za sve loše što čine, tebe će da krive
Ne spuštaj glavu dole u njega pravo gledaj
Strahu da ti u srce uđe, nikada ne daj
 
Ne dozvoli jastrebu što na tvoje slabosti vreba
Da te otkida komad po komad i uzima šta treba
Ne daj svoj ponos, da ti ga strah pokori
U tvome srcu krvavu ranu da otvori
Tvoje srce u grudima mora srećno da bude
Nikog da se ne boji i ljubav da mu nude
Ne dozvoli u lance i okove da te stave
Da sa tobom vladaju i roba naprave

Milica (Stojković) Zdravković

ŽЕNЕ                              2025.god

A zar ne bi lepše bilo
Kad bi svaka žena mogla
Da proživi što joj srcu milo
Da ispolji snagu što je smogla?

Zašto žene godinama
Trpe zlobu, ponižavanja?
Zašto ne bi ženama
Dali više poštovanja?

Svaka žena u sebi nosi
Hrabrost kakvu niko nema
I umesto da se njom ponosi
U srcu joj se nemir sprema.

Strah i borba neprestana
Da osnuje svoja prava
Strepnja, tuga, svakog dana
Samo ljubav nju spašava.

Dajmo ženi više volje
Da plamen od sreće tinja
Neka ženi bude bolje
Jer...

Svaka žena je boginja.

STOP NASILJU NAD ŽENAMA!            2022.god

Da li zaista misliš da je tvoja snaga veća
Ako joj pokloniš pesnicu umesto cveća?
Zar misliš da te to čini jačim
I da ćeš tako više da joj značiš?

Misliš li da će više da te voli
Ako je svaka modrica boli
Ako je stalno gledaš ispod oka
Svako je nasilje rana duboka.

I pored svega ona se trudi
Da ti bude dobra, da promeni sebe
Da bude kao stvorena za tebe.

I sve dok misliš da radiš pravu stvar
Da je zaslužila svaki šamar tvoj
Neko će ti naplatiti ovaj ljuti boj.

ŽENA KAO SNAGA            2021.god

 
Žena kao snaga, kao stub porodice
Često trpi poniženja i razne nesuglasice.
Ponekad na sebi nosi ožiljke života
Onda kad je skupo košta sva dobrota.

Žena kao snaga, ne ume da uzvrati
Sve ono što neko njoj duplo naplati
Svaku bol i tugu nosi duboko u sebi
I plače kad je sama da je niko ne vidi.

Žena kao snaga, zaboravi loše dane
Da bi dom sačuvala, kad novo jutro svane
Ali zna i sama da bolje biti neće
I da joj u kući ne miriše cveće.

Kad već svi to znamo, pomozimo ženi
Da je njen muškarac čuva i ceni
Dajmo sada podršku vrednu svoga blaga
Žena kao hrabrost, žena kao snaga!

ŽENE  NISU  SLABA  BIĆA              2020.god

Od davnina znamo da je muškarac jači nad ženom,

da uvek stoji nad njenom senom i diči se svojom snagom.

Al' malo je onih koji tu snagu koriste u pravom smislu te reči,

nije ni žena toliko slaba da pred muškarcem kleči.

Muška figura u ženskom životu, tu je da ženu od svega brani,

da bude prema njoj nežan i stoji na njenoj strani.

U njegovom zagrljaju, žena treba da oseti kako joj srce ubrzano kuca,

a ne da strepi od sledećeg neočekivanog udarca.

To što je žena fizički slaba, nijednom muškarcu ne daje za pravo

da nad njom vlada i maltretira je sramno.

Jer jedno je sigurno, žene su čudo, i bol mogu skriti,

psihički su jače, drugačije ne može biti.

 

Ivana Petrović

DULE

Zvala se Dušica sa nadimkom Dule. Imala je reputaciju „lake“ devojke.

Dušica se ipak udade i to ne za bilo kakvog već za, lepog i bogatog momka. Kud će šta će sa „poštenjem“... majka, tetke, ujne, strinke zaklaše gusku. Sasiren krv ko džigerica smotaše u zavrzoljak... na ti, pa čini tamin kad će ga razmažeš po postelju. Tako i bi. U baraku bije goč, svekrva nosi sepetku visoko podignutu i u njuma čaršaf okrenut tako da se vidi „poštenje“. Po majku ide mladoženja, zadovoljno širi ruke i vika: ja sam s moje Dule zadovoljan!!!

Ete, pribegneš na prastaro lukavstvo i izbegneš ćutek i sramotu. Tad i celog života.

U ruralnim sredinama važilo je nepisano pravilo (ne sumnjam da još uvek važi u nekim krajevima). ŽENA SE TREBA BIJE TRI PUT DNEVNO do četeres dana. Da se ne povampiri... vitilj da ne vati. Ako ništa nije zgrešila, ako i poštenje donela, ona si znaje što ga je zaslužila.

Devojke koje nisu donosile „poštenje“ u brak maltretirane su i psihički i fizički. Najgnusniji način za koji sam čula, a desio se u mom selu: mladoženja je nevestu golu dovukao na sred avlije i naočigled gostiju je šibao debelim mokrim konopcem. Nekad beše sad se pripoveda. Da mi, žene u današnje vreme jedemo ćutek zbog poštenje ni jedna vala ne bi pretekla...

Nevinost nije od presudnog značaja za srećan brak. Vremena su se promenila, biju njini, al biju i naši!

Nemaština, tranzicija, prosti sadržaji u sredstvima javnog informisanja, alkohol, droga i slobodna prodaja „lekova za smirenje“... su najveći krivci svakodnevnog nasilja u porodici, školama, na ulici... Do nasilja ne dolazi nužno od partnera i nužno od muškarca, ali tema je nasilje nad ženama pa se držimo toga. Poznajem žene koje godinama trpe nasilje i ništa ne čine da sebe spasu, jedino im je potreban sagovornik koji će slušati njihove žalopojke. Vremenom sagovirnici se gube a žrtve ostaju same sa sobom čekajući novu rundu.

Poznavala sam ženu, moju školsku drugaricu koja je htela da napusti nasilnika i vrati se ocu. Otac je nije hteo. Kada se ubila bez trunke žaljenja je govorio: Bolje mrtva nego raspuštenica! Primera ima mnogo, jedan od njih sam i sama. Nisam doživela nasilje od muškarca jer bi mu to bilo poslednje.  U protekloj godini doživela sam najgore moguće psihičko zlostavljanje od strane poslodavca. Pucala sam iz moćnog oružja FB u njih, ne u sebe. Doživela sam i fizičko zlostavljanje opet ne od muškarca, već od člana porodice.  Iako si se rodila u ovoj kući nemaš pravo da upadaš u nju i biješ svoju sestru zbog novca koji nemam. Suvo vime se ne muze i ne traži se suza iz ćoravog oka.

Ja sam žrtva a zakon je na mojoj strani.

Učinila sam nešto za svoju ličnu zaštitu, niko to ne bi učinio zbog mene.

Ne očekuj ni ti pomoć ni od koga UČINI NEŠTO ZA SEBE ŽENO!