Translate

nedjelja, 22. studenoga 2020.

Radmila Milojević

SLIKE ŽIVOTA                       2020.god
SUDBINA PORODICE ALKOHOLIČARA

 
Njegov smeh bio je ubijen rakijom.
Na povrsini svesti plivale su mu crne mrlje pretnje.
Ujutru kad bi se probudio patio je.
Zbog tih pretnji i svega što je porodici u pijanstvu ucinio.
Nezadrživa slavina tišine kapljala je nad polomljenim pokućstvom, polomljenim igračkama.
Besumnim mlazom tuge, plavičastom tišinom u jutru ranom.
Kroz razbijene prozore uveliko prodirao je dan, cepajući se u mlazove.
U sunčane kaiševe spektara zraka.
Otac je bio mamuran, gledao u njih staklastim očima.
Supruga i majka, tiho je govorila.
Svaka njena reč zabadala mu se u svest kao igla.
Pitala ga je šta to može čovek, otac porodice, da učini u pijanstvu svom, svojoj deci?
Zbog čega?
Uvek klizi senka zašto pije?
Zašto su ga kafane učinile nesrećnim?
Pa tuče ženu i decu koja se grče u bolu.
Mole ga da prestane sa batinjanjem.
U pijanstvu svom, gledaju ih njegove staklaste surove oči.
S praznim nepoznatim zenicama.
.Ostavljale su neizbrisive tragove i nevidljive rezove kroz koje dečija duša čemerno kaplje.
Zauvek urezuje se u svest.
U glavama, ljuta košnica osa je zujala,
ostavljajuci duboke rane.
Ne prepoznavnavajuci više oca svog.
Majčine usne bile su upijene jedna u drugu
I kao katancem skrivale su reči, neme vriskove, dok je primala ničim nezaslužene udarce pesnice.
I dok je udarao čekićem u prozore, svuda su leteli rasparčani komadići stakla.
Pijani otac je ostajao gluv na dečija preklinjanja,da ne radi više to.
Napokon, treskovito je pao na pod kuce, zaspao tvrdim snom.
Prebijena supruga i majka mireći se sa sudninom, prekrila ga ćebetom.
Deca su ćuteći pomagala majci da se rasčisti iz kuće.

Nema komentara: