SLIKE ŽIVOTA 2020.god
SUDBINA
PORODICE ALKOHOLIČARA
Njegov smeh
bio je ubijen rakijom.
Na povrsini
svesti plivale su mu crne mrlje pretnje.
Ujutru kad
bi se probudio patio je.
Zbog tih
pretnji i svega što je porodici u pijanstvu ucinio.
Nezadrživa
slavina tišine kapljala je nad polomljenim pokućstvom, polomljenim igračkama.
Besumnim
mlazom tuge, plavičastom tišinom u jutru ranom.
Kroz
razbijene prozore uveliko prodirao je dan, cepajući se u mlazove.
U sunčane
kaiševe spektara zraka.
Otac je bio
mamuran, gledao u njih staklastim očima.
Supruga i
majka, tiho je govorila.
Svaka njena
reč zabadala mu se u svest kao igla.
Pitala ga je
šta to može čovek, otac porodice, da učini u pijanstvu svom, svojoj deci?
Zbog čega?
Uvek klizi
senka zašto pije?
Zašto su ga
kafane učinile nesrećnim?
Pa tuče ženu
i decu koja se grče u bolu.
Mole ga da
prestane sa batinjanjem.
U pijanstvu svom,
gledaju ih njegove staklaste surove oči.
S praznim
nepoznatim zenicama.
.Ostavljale
su neizbrisive tragove i nevidljive rezove kroz koje dečija duša čemerno
kaplje.
Zauvek
urezuje se u svest.
U glavama,
ljuta košnica osa je zujala,
ostavljajuci
duboke rane.
Ne
prepoznavnavajuci više oca svog.
Majčine usne
bile su upijene jedna u drugu
I kao
katancem skrivale su reči, neme vriskove, dok je primala ničim nezaslužene
udarce pesnice.
I dok je
udarao čekićem u prozore, svuda su leteli rasparčani komadići stakla.
Pijani otac
je ostajao gluv na dečija preklinjanja,da ne radi više to.
Napokon,
treskovito je pao na pod kuce, zaspao tvrdim snom.
Prebijena
supruga i majka mireći se sa sudninom, prekrila ga ćebetom.
Deca su
ćuteći pomagala majci da se rasčisti iz kuće.
Nema komentara:
Objavi komentar