Gordana Katić

 

ŽIVOT NE TREBA TAKAV DA BUDE        2020.god
 
Ćutim u uglu, zadržavam suze
Ne sme da vidi ni da plačem
Čovek koji mi mladost, život uze
Svaki put udara sve jače i jače
 
U mozgu misao seče poput mača
“Šta sam to sebi dozvolila?”
Zar ćerki takav primer da dajem?
U šta sam se to pretvorila?
 
Gotovo ne mogu ni da se setim
Lepih reči, nežnosti, sreće
Samo strah, modrice i tuga
Svaki dan postaju sve veće
 
A život ne treba takav da bude
Možda bi me nekad radost dotakla
Treba se samo jednom odvažiti
I napraviti iskorak iz ovog pakla
 
Misao polako postaje odluka
“Sutra ću drugi list da okrenem”
Ne mogu sebi da dozvolim više
Da u ovom nesrećnom braku svenem
 
Pružiću priliku svojoj deci
Da vide da može i drugačije biti
Da ostoji svet pun poštovanja
Da se iz nesreće može izbaviti