Ne daj na sebe, ne daj na svoju slobodu Ponos i sreća, iz srca, ne smiju daodu Niko nema prava, da ti po duši hara Kandžama svojim grebe i boli stvara Podigni glavu svoju i pravo u oči gledaj Nikada nikom bez borbe ti se ne predaj Ne dozvoli strahu da sa tobom vlada Udarac i bol dužan, ne ostani nikada Nauči se, da u životu, sve moraš da vratiš Da mislima svojim moraš, srce da pratiš Ljubav za ljubav se uvijek svakome vraća Rana sa ranom a bol sa bolom, uvijek plaća Ako ti neko u duši, stvara tugu i boli Takvog se nikada ne smije da voli To su paraziti što od tuđe muke žive Za sve loše što čine, tebe će da krive Ne spuštaj glavu dole u njega pravo gledaj Strahu da ti u srce uđe, nikada ne daj Ne dozvoli jastrebu što na tvoje slabosti vreba Da te otkida komad po komad i uzima šta treba Ne daj svoj ponos, da ti ga strah pokori U tvome srcu krvavu ranu da otvori Tvoje srce u grudima mora srećno da bude Nikog da se ne boji i ljubav da mu nude Ne dozvoli u lance i okove da te stave Da sa tobom vladaju i roba naprave
Nema komentara:
Objavi komentar