Marija Kovačiček

DA,  TO  SAM  JA                       2020.god

Uzalud grč na mome licu,
uzalud krik iz moga grla
kada ga nitko vidio nije
kada ga nitko nije čuo.
 
Plačući hodam ulicama znanim
okrećem glavu da me ne vide,
a iza leđa šapuću tiho
i pitam se ,kako se ne stide?
 
A onda večer opet je ista,
noć probdjevena,jutra ništa bolja.
Od sramote ne možeš da živiš
i za sve ovo,samo sebe kriviš.
 
I život svoj si žrtvovala za to,
za djecu i za neznam koga !
I sebe žrtvovala ti si
u ime vjere i u ime Boga.
 
A on i dalje hoda po svijetu
ne zapali svijeću za svoje grijehe
niti za tvoju slomljenu dušu.
 
I zato vikni,da te se čuje !
Dosta je bilo nasilja toga !
 
Ne možeš više gaziti me tako
i satirati dušu do samoga groba !