Nikola Momčilović

SLOBODA                        2025.god

Ležala je na podu svoje sobe, u pocepanoj haljini, sa modricama po telu. Drhtala je, a skorela krv na njoj je izgledala kao deo šminke. Vikao je iz dečje sobe:
„Gde je?!“
Njena kćer, petogodišnja Anja, sakrivena ispod kreveta u spavaćoj sobi, nepomično je posmatrala svoju prebijenu majku, ko zna po koji put. Drhtavom rukom, majka je mimikom pokazala ćerki da je sve u redu i da bude tiha. Najednom je uleteo u sobu kao zver, s kaišem u ruci. Zgrabio ju je za kosu i lupivši joj šamar, upitao je:
„Gde je prokleto dete?!“
Nabusito ju je bacio na pod i nastavio s bičevanjem postavljajući joj pitanje o Anji. Njegova žena je plakala i krkljala moleći ga da prestane, što je u njemu dodatno izazivalo strast za maltretiranjem. Anja je nemo posmatrala neurotičnog oca kako prebija majku. Bespomoćni plač majke joj se uvlačio pod kožu, dok joj je srce snažno tuklo. Od tolikog straha, nečujno je izašla iz sobe i otrčala u kuhinju. Uzela je oklagiju i polako se vratila u sobu. Međutim, otac je stajao nasred sobe i gledao ka njoj. Majka je roptala i plakala od bolova. Naredio je Anj:
„Anja, spusti to na krevet!“
Ona je mirno stajala, držeći čvrsto oklagiju. Sav besan otac joj je rekao:
„Anja, nemoj da ponavljam! Naljutiću se! Dobićeš batine kao ova kravetina!“
Stajala je mirno i dalje. Za to vreme majka je ustala. Uplakana i drhteći uzela je lampu sa noćnog stočića. On je primetio dok je ustajala, posmatrao ju je i upitao:
„Šta ćeš sa tom lampom, raspala kurvetino?“
Zatim je povikao cinično:
„Pogledaj se na šta ličiš! Spusti tu lampu dok ti nisam polomio ruke!“
Ona, ukaljana krvlju i masnicama po čitavom telu, kao i ćerka, čvrsto je držala lampu i duboko disala. Drhtala je čekajući bilo kakav zvuk ili pokret da krene u borbu. Za to vreme, Anja je bila fokusirana na jednu stvar - koleno svog oca.
„Vidi, ti znaš da ja tebe volim i da sve ovo radim za tvoje dobro! Budi razumna i spusti tu lampu, inače ću...“
Njegov govor prerastao je u krik od udarca u koleno. Pao je vičući. Njegova ćerka je od straha zadala još jedan udarac oklagijom u potiljak. Majka je skočila u pomoć, udarivši ga lampom. Zatim je pritrčala Anji i sklonila je od opasne zveri. Uzela je oklagiju i nekoliko puta udarila svog muža. On ju je preklinjao:
„Prestani molim te... izvini pogrešio sam...“
Sada je on molio za oproštaj drhteći od bolova. Bacila je oklagiju, prišla mu i zgrabila za kosu govoreći:
„Veću kukavicu od tebe nisam videla! Klečiš pred drugima, brišu pod tobom... videla sam snimak... kako te jebe tvoja šefica! Dosta mi je tvog kukavičluka i alkoholizma. Ne želim više da trpim tvoja poniženja! Odlazim! A ti, pizdo, crkni! Izgovoru za muški rod!“
Tresnula mu je glavu o pod, ustala i šutnula ga u međunožje. Bio je uspaničan i vikao plačući:
„Stani, molim te, ne idi! Nemoj, ostani, promeniću se... molim te...“
Majka je uzela Anju za ruku i izašle su. Ukaljane krvlju i modricama, hodale su ulicom. Povetarac im je davao do znanja da su se oslobodile predatora.
Sve su prijavile policiji i zauvek otišle.

SADA JE SLOBODNA             2024.god

Trpela je,
godinama,
njegove laži,
poljupce
koje je trošio
sa drugom,
ljubavne
šamare i
njegove šake
oko vrata.
Dugo je
skrivala
njegovu tamu
pred drugima,
i masnicu
ispod oka,
i tremor
pred njegovim
likom.
Smogla je
snage i
suprostavila
se toj seni.
Miris baruta
širio se
prostorijom.
Sada je
slobodna.

KAKO SE POKAZUJE SNAGA?        2023.god

Kako se pokazuje snaga?
Da li pesnicom i šakom,
il’ kaišem i vikom?
Da li degradiranjem i pretnjom,
il’lažima i prevarom?

Snaga se ne pokazuje
pesnicom i šakom,
niti kaišem i vikom.
Ni degradiranjem i pretnjom,
ni lažima i prevarom.

Snaga se pokazuje
Zagrljajem i osmehom,
poljupcem, pričom i šetnjom.
Snaga se pokazuje
razumevanjem i pažnjom.

Snaga ne treba da
uteruje strah ili suze na oči.
Snaga treba da
pruži osećaj sigurnosti.