IZGUBLJENA DEVOJKA 2025,god
Evo je ide, hoda,
kao da nešto traži,
priđi joj tiho, obično,
lepu reč, nežno joj kaži.
Uzmi je lagano za ruku,
uskladi koraka hod,
izvedi je iz šipražja sivog,
pokaži plavetnila svod.
Strpljivo, polako hodaj,
neka te u korak prati,
pogledaj je toplo u oči,
može ti osmeh dati.
Osmehni se i ti široko,
nek vidi da postoji oko,
što ne seče k'o bodljikavi prut,
budi dobar, smiluj se na nju,
pokaži joj beličast put.
Samo da budeš čovek,
lako ćeš razumeti ženu,
razdragan osmeh, brigu,
nedokučivu mističnost njenu.
I njenu tugu dugu
pa nagli blistavi sjaj,
nežni čežnjivi pogled,
izgubljen daleko u beskraj.
Ne treba mudrost i nauk,
kad misliš da je to života bauk,
njene ćudljive zamke,
nevinije od dečje uspavanke.
Ta zagonetna vila, o kojoj
toliki pevaše, a odgonetnuti ne uspeše
baš te, nedostižne, zamršene,
baš takve, osmesi, utehe njene,
jedine mogaše tebe da uteše.
I ti je stvori takvu, nesvakidašnje neobičnu,
ni sa kim istu, ni sa kim sličnu,
samo takva je mogla da te opčini, zavede,
samo takva je mogla u lepotu
života tvoga da te povede.
Nema komentara:
Objavi komentar