Pogledaj tamo.
Sunce se rađa na istoku
iz zlatnog runa
koje nebo pravi,
svojim zracima nas pozdravlja
da nastavimo
tamo gde smo stali.
Pogledaj samo.
More se peni,
kristali njegove soli
dušu mame,
a valovi zapljuskuju obalu,
daje nam ono čega smo željni,
tajnu nam odaju.
Vidi palme kako se njišu
uz pesmu ptičju,
kako zajedno, ujednačeno dišu,
pričaju nam priču.
Posmatraj u sebi
kako vetar blag
golica svaki deo tvoga bića,
kako nestaje ono
što si bio nekad
i rađa se ono što si sad,
da tvoja duša nije više ista.
A kad ti dođe da plačeš,
ti nemoj,
pokaži suzama da si jak,
da te nije zaposeo
onaj stari demon
i da nećeš opet pasti
u njegov mrak.
I kad se ljutiš
pusti da srdžba
sama od sebe prođe
jer ona će jedno vreme
u tebi da mrda pa će da ode.
Smej se i shvatićeš
zašto osmeh je najbolji
za spasenje,
pokazuj ga uvek svakom
i osetićeš oslobođenje.
1 komentar:
E lepo... :)
Objavi komentar