Nekad su reči brže od pameti,
Izgovorene su, ne mogu se vratiti.
Povrede, zariju se u telo poput sablje,
Ispeku lice poput razbujale baklje,
Ta krv što iz očiju ide.
Prozirna, slana, ni malo crvena,
Sve je zbog reči,
Jer glava je bila nepromišljena.
Ne vredi tražiti opravdanje,
Da je reči isteralo nepromišljeno stanje,
Čak izvinjenje je kao paučina,
Već ga je omela reč izgovorena.
Taj trenutak slabosti,
Taj greh gordosti,
Koji ruši kao cunami pred sobom sve:
Ljubav, sreću i poverenje.
I šta reči posle reči?
Nauči lekciju, sledeći put spreči
Svoj pogan jezik u naletu besa.
Ostani džentlmen,
ne samo masa sirovog mesa...
I reci izvini, iako ne pomaže,
Ti znaš da srce tvoje ne laže,
I budi sreman na to da si je izgubio,
Zbog reči koje si izgovorio.
Nema komentara:
Objavi komentar