Bila sam...
robinja njegove surovosti,
sluškinja ponizna
što tapka u mestu
i trpi noseći križ
nedodeljen u životnoj misiji
od strane onog,
k'o vidi sve, k'o sudiće jednom,
na strašnom sudu
posle kojeg
ostajemo u beskraju.
Bila sam... nirvana...
kurtizana pljuvana,
ponižena,
slomljena
sa iskrivljenim osmehom
sa dve zvezde najjačeg sjaja
vodilje svetle... moje...
rođene... voljene...
Zbog njih je sve imalo smisla
i udar gromova
što guši krik i vapaj
uplašene žene
usamljene...
Bila sam...
Sada drugačija...
Srećna jer,
večno sunce sja,
što moje zvezde
zajedno stoje
a uz njih treća malena...
Koja je od njih sjajnija? S
ve sjaje snažno
svetle mi put a, srca skut otvoren...
važan...
Sada koračam
na oblaku snova
puna je duša moja i čista...
U njoj proleće listom lista
zeleni života moga svod
sigurno plovi moj mali brod
ka luci gde satkana je sreća sva...
promena....
promena...
ŽENA
Nekome čežnja
nekome tajna
dubina duše,
najlepši san.
Nekom balada
ispevana tamnilom noći
kad usni dan...
ona što uvek tajnu zna
ljubav za ljubav iz srca da...
Oseća lepet,
leptira let,
svojom lepotom osvaja svet.
Nekome čežnja
nekome tajna inspiracija,
opsena...
njeno ime je...
žena...
Nema komentara:
Objavi komentar