Jovanka Rokvić

 GDJE SI MAMA                         2020.god

 
Iz škole se vratilo dijete.
Sa vrata već zove: mama!
,, Gdje si mila moja draga?
Što je kuća otključana?
Na vratima mačka sjedi sama. ''
 
Gdje li se kriješ draga mama?
Iz škole ti ćerka stigla.
A tebe nema kod naše kuće.
Kuda si otišla u noć sama. "
 
Nema ni tate kući nije.
Znao je često mamu da bije.
Mama se krila i suze lila.
Često bi rekla glava me zabolila.
 
Maramu stavljala na oko često.
Da se nevidi plavo mjesto.
Krila je ruke vrat i čelo.
Oko suzno, lice neveselo.
 
Trpila majka dugo je tatu.
Tukao ponemad mene i batu.
Iz kafane kada bi pijan došao.
Ili na kartama kad loše bi prošao.
 
A' danas, što li se dogodi.
Rekoše milicija tatu odvodi.
Meni prilazi čiko i teta.
Dođi u bolnicu mama te čeka.
 
Neću da znam za tatu više.
Iz života mog neka se briše.
Čuvaću sada batu i mamu.
Tata nek a ide na drugu stranu.
 
Mama je žrtva sviju nas.
Nije htjela da traži spas.
Suviše voli mene i batu.
Zato godinama trpila tatu.