OMEROVE SUZE 2022 god
Sretoh prije neki dan
starog mi ahbapa Omera.
Selamih ga, on me ne ču,
prođe kraj mene
kao da me ne vidi.
Posagnuo glavu ka zemlji...
sam sa sobom priča
kao da se stidi,
da otvori dušu.
Danas stadoh pred njim,
on podiže glavu
vidjeh mu suze u očima,
a on ne'made kud, reče mi:
-Eee moj ahbapu,
već dugo ti ne spavam noćima,
sin mi Harun mnogo pije
mene i moju hanumu
svaku noć hoće da bije,
što mu ne damo,,
a mi nemamo više
šta da mu damo...
ni lijekove nismo kupili.
Ima l', ima l' šta gore od toga,
kad sin podigne ruku
na roditelja svoga,
a bio nam je očiju vid.
Ne kunemo ga, žao nam,
molimo Boga da nas kurtališe
jer ovo se podnijet
ne može više...
kabur je za nas jedini spas...
Zadrhta mu brada,
-Halali...
reče mi i ode,
a gdje će... jer kući nema kud.
Nema komentara:
Objavi komentar