ŽRTVA 2022.god
Pitala se da li je nešto zaboravila
nakon spremljenog ručka sa puno ljubavi i mašte.
Pitala se kako će muž reagovati,
hoće li mu se svideti i da li će
je pohvaliti. Voli i žarko želi da
na njegovom licu vidi osmeh
koji će je usrećiti.
Pustila je laganu muziku,
prigušila svetla i otišla da se istušira,
da skine sa sebe mirise kuhinje
i da stavi novi parfem koji je čuvala
za posebne prilike.
Čekala je kraj prozora gledajući
kako sneg polako pokriva jelu
pokraj kapije.
Svakog časa je trebao tuda ući
njen voljeni muž.
Čekala je zamišljala, sanjarila
i tako zaspala.
Sveće na stolu već su dogorele
kada se pojavio dobrano pijan,
zakrvavljenih očiju budeći je iz
dubokog sna.
Tražio je još jedan konjak,
pa još jedan pokazujući na cipele,
očekujući da mu ih ona izuje.
Učinila je to još uvek omamljena od sna
ali svesna trenutka u kom se nalazila.
Skidajući mu jednu cipelu odgurnuo je drugom,
razbacao je sve sa stola
i bacio se na nju .
Rokćući, onako pun smrada
od mirisa cigerata, pocepao je
odeću sa nje i svom silinom
navalio da joj pokažu svu sirovu snagu
i onaj životinjski nagon sa kojom su se dičili
svi oni koji se nisu imali dičiti
ni sa čim drugim.
Osećajući gadjenje, setila se
reči svoje majke.
Koprcala se dok je on sve jače
navaljivao, balao i ranjavao
njeno divno, plemenito srce,
ranjavao je njenu dušu
telom znojavim, uma pomračenog,
iskeženih zuba, stisnutih pesnica,
kao da je u ringu, kao da se spremao
za završni udarac.
Dozivela je i to, bačena pod sto, ležala je nokautirana,
ponižena, ranjena...
A samo je htela da vidi osmeh,
taj osmeh zadovoljstva kada proba prvi zalogaj jela
kome je poklonila svu ljubav ovoga sveta.
Sto puta se pitala zašto?
Šta je skrivila?
Odgovor nije našla, samo se još jednom setila majčinih reči:
"U nama žive dva bića jedno je dobro a drugo loše.
Kakvi ćemo biti, zavisi šta i koga hranimo u sebi.
Čuvaj se kćeri onih što vuka hrane, takvi zaista postanu najgore zveri".
Nema komentara:
Objavi komentar