Marija Popović

ĆUTAH                            2023.god

Suzama pravim akvarele
Prevrćem stranice
Prošlog života...
Bojim se da zakoračim
pogledom
Bojim se da prisetim se
Dana
Kada sam budna sanjala
Kada mi koža beše od modrica satkana.
Sada je kraj,nema tih noći
I ne želim da ih se setim
Samo ponekad u samoći
Vešto ih mislima preletim.
Ne mogu da zboravim klovnovsko lice
naslikano pesnicom
Bojama što teško blede
Snopove kose što preko noći osede.
Ne ne mogu da zaboravim
Iako mnogo prošlo je zima
Zavijah mlada ko vukovi gladni
Ćutah ,umesto da ispričam svima.

NEĆU                                     2022.god

Neću vam pokazati suze
slane i bolne
što tinjaju, grizu.
Neću vam pružiti
kameni osmeh,
jer topli vas ohladi jače.
Do srca dopreste lagano,
moćno,
ali ga grizoste suviše lako.
Ovoga puta odstupam snažno,
sigurno, hladno i opako.
Cenim vaše ideje gladne.
Poklanjam naivno
sve poštovanje.
Iako shvatam zamerke jadne,
ne vidim vaše požrtvovanje.
Žalim sebe još ovog puta.
Ipak, odlučno kažem: hvala,
i ovo beše smernica skupa,
ali ovog puta ne ostah mala.