Gordana Jović

..........................................

Vrisak se kroz sobu prolama

kao vetar kroz kišu zavija

''Hajde udari me,udari...

manje će boleti....''

Vapila je mlada žena kroz suze

koje su kapale kao kapljice po laminatu

Nije mogla da se suzdrži pa je nastavila

''Čuješ li, udari me,,,

ova tortura izluđuje me..''

Čovek je nemo gleda uplakanu,

očigledno nesvestan

da je razlog njenom bolu.

''Zar moraš da me prozivaš, prigovaraš,

zar moraš da me ranjavaš u bol zaranjaš.''

''Ti svesno to radiš, čim je tako često''

malo smirenijim glasom mu reče...

Pogledaj decu, žena ga moli,

plaču i oni

iz utrobe im plač kroz oči govori,,,

Poslednji put te molim ,stani, zaustavi...

kao pred puškom smo svi...

Smiri se ,razmisli, od sebe kreni,

tad ćeš razumeti sve u meni !

Probajmo da se iznad izdignemo

da decu bez suza vaspitamo

DRUŽE MOJ

Žena je ljubav, druže moj,

Pazi kako postupaš sa njom.

Žena je majka sa izvora

Žena je sestra sa podoja.

Žena je supruga, ljubavnica,

Boginja svetosti,

Boginja ljubavi.

Zato, pazi, druže,

Kada ruku podigneš,

Znaj,

Sa Bogovima bitku biješ.

Zaustavi...Razmisli...

Druže moj,

Nema ništa goreg od onoga

Kada ruku ukrvariš od njenog obraza.

Pa slane suze joj pustiš niz lice,

Da joj ožiljke so izjeda.

Pusti tu ženu i ne diraj,

I tebe je, druže, žena rodila,

Tvoja i naša majka odgojila.

Zato, druže,

Zaustavi ruku u vazduhu,

Zadrži svoj bes u pokretu.

Smireno, s' poštovanjem,

Reci joj,

Sta te to muci i razdire,

Da misli i razum ti polude.

Zapamti, druže moj,

Ljubav je najjače oružje.