Slađana Stošić

AHA

i ne bole više ti udarci tvoji

modrice zarasle a ne i iznutra

ja sam samo žena, krhka kao grana

svila sam tu gnjezdo pokraj tvoga skuta.

a onda su došla neka zla vremena

ti i pice skupa protiv mene slabe

ruža bez mirisa

plela sam sve nade

da ce biti bolje ali sve je džabe.

posto si sve gori, jači kao dželat

mlatio mi šakom iznad kose, glave

i što god da kažem ili da prećutim

meni je na dušu tebi je ko amblem.

što okačiš sebi kad kreneš na put

svu sramotu meni ostaviš ko zavet

koji sam ti dala pred oltarom

samo nisam rekla udaraj to boli

nego rekla, da, zato što te volim.

zgazio si pupoljak ,i višnju i sreću

nagazio mržnju i oblake crne

strah mi ubijao srce ko u srne

kad korake čujem da se vraćaš kući.

a ja misleh da tebe rodila je majka

da voliš ko ja i da volet umeš

samo nisam znala da je rodila dželata

sa strelom kopljem i inatom.

eto razlog više da te ne otrpim

mlada da zemlji odem ja pod noge

rekoh jednom stani, to ne ide više

ali dželat, žrtvu ne ostavlja lako

u stanju si bio i da si zaplako

samo da se vratim da imaš me opet

i nikad neću ja sebe da shvatim

što te ne ostavih posle prve šake

po mom lepom licu sto poljubce traži
da me čuva pazi, ljubi me i mazi!!