Translate

četvrtak, 24. studenoga 2016.

Neda Đorđević


ZAŠTO                               2021.god

Može li iko mene da shvati
zašto se stalno Bogu jadam,
zašto moja duša pati,
i zašto zbog jednog čoveka propadam.

Zar se ne čuje u mome glasu
kako me neke muke guše,
zar niko ne vidi kako uzdišem
iz dubine svoje duše.

I čemu sad ta jedna suza?
Zašto mi ona u pogledu smeta,
zašto je ostala u mom oku
još iz davnih prošlih leta?


NAUČILA  SAM                     2020.god
 
Povukla sam se u svoju samoću
daleko od zabluda, od želja...
tamo ne zalazim čak ni noću,
povukla sam se od prijatelja.
 
Krijem se iza prošlosti, iza snova,
krijem se, ostavljam drage ljude –
ljude koji su moga kova
da me pronađu... kada me ne bude.
 
Naučih da život romane piše,
da što se voli, za tim se diše,
naučih da čovek sebe podseća
da ga uvek čeka ljubav od života veća.
 
Naučila sam da sakrijem suze u dubini ćutnje
da niko ne čuje košmare, ljutnje,
da počnem da brišem bolne upomene  –
uspomene koje su deo mene.
 
Polako hoću da pobegnem od ovih okova,
da počnem da sledim život iz snova,
da kao vetar odletim na krilima sreće
naučila sam da se borim, za sreću od sreće veće.



ZABORAV                                 2019.god

Još uvek se srce sa zaboravom bori
najgore je u ponoći i u ranoj zori,
kad jedno osećanje u meni vlada
i tera me da pobegnem od svih sada.

U tebi se nalazi svi moji prostori
tvoje ime na usnama još uvek gori.
Ko sam bila, a ko sam sada?
da li još uvek postoji nada?

Napustiše me snaga, mir i volja
i kao magla koja se vuče odoše preko polja,
idem bez cilja ulicama,
u pokisloj jakni i pokislim cipelama.

Gledam kako se sve u meni ruši,
i srce me u samoći guši.
Sve polako nestade i pada
kao stara i oljuštena zgrada.

Ali sve će to da prođe moj lepi,
i moje sce pred tobom neće da strepi.
Zato ću u tišini da se pomolim
i tebe prestati da volim.



 HEJ  ŽENO                                         2018.god

Okreni se i pogledaj oko sebe
Ima onih koji vole tebe...
Onih, kojima je do tebe stalo
Veruj, nismo malo...

Gorčinom je pun plač ove žene
Šta li to kriju misli njene,
Plačući provodi noći i dane
Kakve ona sa sobom nosi rane?

Zašto je slaba, krhka i tužna
Zar je njena prošlost toliko ružna,
Telo joj je puno ožiljaka i rana
Zašto je tužna svakoga dana?

Neko je uništo njenu lepotu i mladost
Obrisao joj sa lica svu sreću i radost,
Uništio život jedne mlade žene
Srušio o sreći sve snove njene.

Hej ženo kreni u život novi
Sve lepo i drago pred sobom osvoji
I znaj da nisi sama...
Ti si pre svega dama!

Vreme će ožiljke obrisati
Samo će ružne uspomene ostati –
Neće ružnih reči biti više
Sve što je u tvom životu bilo loše
Vreme će lahorom da izbriše.



NASNILJE NAD ŽENAMA                2016.god

O svete zar ne vidiš da je život čudan
Dragocen a bezvredan
Zasto ne bi čovek pomogao budan
Onome ko je života vredan.

Svi zajedno ruku pod ruku
Iz grupe nikog necemo izdvajati
Protiv muškaraca koji žene tuku
Reagovati i ovo sprečiti.

Čemu služe nasilja? Čemu ružne priče?
Zašto se o ženama loše mišljenje stiče?
Sve te muškarce treba oštro kazniti
I nadležne sluzbe za to prvo saznati.

Nijedan muškarac na ženu ruku neće dići,
Samo tako udruženi do pravog cilja cemo stići
Zajedno – do pravog i jedinog cilja
Sprečimo NAD ZENAMA NASILJA.

Nema komentara: