AL' NE MOŽE VIŠE 2023.god
Na vratima kuće zamišljeno stoji
Ostaće bez doma, bez krova nad glavom...
Al' ne može više, pronaći će mesto
Pod nebeskom kapom velikom i plavom.
Razum kaže idi, srce kaže, stani,
Vezuju je mnogi proživljeni dani.
Al' ne može više, branila je sebe,
Sada mora decu svoju da odbrani.
Kućilo se teško, radilo se mnogo
I trpelo ćutke zarad boljih dana...
Al' ne može više da trpi i ćuti,
Duša je postala otvorena rana.
Čekala je dugo na nežnost i ljubav
Nadala se stalno da nestane tuga...
Al' ne može više da oprašta laži
Zna da sad je sa njim neka žena druga.
Skupila je samo nešto malo stvari...
Ceo život, snovi, nek ostanu ovde...
Al' ne želi više da trpi i brani
Deca su joj snaga, sada će da ode.
TUGA
Ako nekad staneš na prag moje kuće
Zarasle u korov, divlje ruže, pruće,
Znaj da tu sam nekad svoje snove tkala,
Maštala o sreći i svoj život dala.
Moj muž, ljubav moja, čovek mog života,
Nasilan je bio, uzalud lepota.
Od Boga sam tiho tražila spasenje,
Da mu da pameti, da ga preokrene.
Kuvala i prala, čistila po kući..
Iz čistoga mira valjda neće tući.
Spremala sam slavu, bosiljak i sveću,
Kao da sam znala da tada umreću.
I sad ne znam zašto, kome li sam kriva,
Od Svetog Jovana više nisam živa.
Iz dimnjaka više dim se ne izvija,
Kroz slomljena stakla studen se probija.
I sablasno vetar praznom kućom huče
Moja duša tu je, sad naglas jauče.
Onoga jutra,
kada si crne naočare stavila
da iz kuće izađeš
na ulicu,
pristala si na tamu,
na zavet ćutanja,
progutala si udicu.
Onda, kada si šminkom
prekrila modrice,
obukla duge rukave po
sunčanom danu,
pristala si da budeš žrtva,
moliš se da udarci
sami od sebe prestanu.
Noći kad su te ušivali,
kada su zube skupljali
po podu,
rekla si,
pala sam niz stepenice,
pustila dželata
na slobodu!
A može drugačije
i mora bolje,
našminkaj se od meraka,
stavi naočare od volje,
iz začaranog kruga beži
duboko udahni i izađi
iz mraka!
In memoriam 2018god
UPLAKANA DECA 2016.god
Ako nekad staneš na prag moje kuće
Zarasle u korov, divlje ruže, pruće,
Znaj da tu sam nekad svoje snove tkala,
Maštala o sreći i svoj život dala.
Moj muž, ljubav moja, čovek mog života,
Nasilan je bio, uzalud lepota.
Od Boga sam tiho tražila spasenje,
Da mu da pameti, da ga preokrene.
Kuvala i prala, čistila po kući..
Iz čistoga mira valjda neće tući.
Spremala sam slavu, bosiljak i sveću,
Kao da sam znala da tada umreću.
I sad ne znam zašto, kome li sam kriva,
Od Svetog Jovana više nisam živa.
Iz dimnjaka više dim se ne izvija,
Kroz slomljena stakla studen se probija.
I sablasno vetar praznom kućom huče
Moja duša tu je, sad naglas jauče.
NE PRIHVATAJ 2022.god
Onoga jutra,
kada si crne naočare stavila
da iz kuće izađeš
na ulicu,
pristala si na tamu,
na zavet ćutanja,
progutala si udicu.
Onda, kada si šminkom
prekrila modrice,
obukla duge rukave po
sunčanom danu,
pristala si da budeš žrtva,
moliš se da udarci
sami od sebe prestanu.
Noći kad su te ušivali,
kada su zube skupljali
po podu,
rekla si,
pala sam niz stepenice,
pustila dželata
na slobodu!
A može drugačije
i mora bolje,
našminkaj se od meraka,
stavi naočare od volje,
iz začaranog kruga beži
duboko udahni i izađi
iz mraka!
ZAČARANI KRUG 2019.god
Nađoh te
kraj puta
gde pognuta
ležiš,
izvidah ti
rane
po telu što
bole.....
....ti se
vrati kući-
nastavi da
bežiš
od istine,
od života,
od večite
more!
In memoriam 2018god
Poznavala
сam ženu koja je ćuteći nasilje trpela.
Na kraju je
popila otrov i samoj sebi naudila!
Bila je uvek
masmejana i vedra, plava!
Da li sada
mirno u svome grobu spava?
Njen sin
raste bez majke na ovom svetu.
Nije pomogla
ni sebi, ni svome detetu!
A morala je
da živi i da se bori!
Da svoga
sina vaspitava i nauči
Da svoju
ženu poštuje i voli,
I da je
nikada ne tuče i muči!
BILO JE I
BIĆE 2017.god
Bilo je i
biće svađa
Posle kojih
bolje krene,
Malih,
bučnih, nije važno,
Al dovedu do
promene.
Ali kad te
neko kinji
Svakog dana
teškom rečju,
Maltretira,
pridikuje...
Tad se duša
teško leči!
,,Nije uvek
med i mleko,,
Reći će vam
kada čuju,
Blago
njma... prolaznici,
Mogu i da
pametuju.
Svakom treba
mirna luka
Da joj hrli
vedra lica,
Srećan čovek
sreću stvara,
Nesreća je
naš ubica!
Verujte u
mir i sreću,
To postoji,
nisu priče,
,,Srećan
čovek sreću stvara,,
Samo to nek
vas se tie!
UPLAKANA DECA 2016.god
Došao je tata
pijan iz kafane,
polupao prozor
od ulaznih vrata,
razbio tanjire,
vikao po kući,
istukao mene
i mlađega brata.
Vukao je mamu
za kosu po kući
i stezao jako
oko tankog vrata.
Molila je prvo,
pa vikala jako
i krčala čudno...
...onda nasta tama.
Pokrio sam oči
u molitvi tihoj
da je tata pusti
da ne plače mama.
Nisam bio svestan
u tom strašnom trenu
ubi otac moju majku
a rođenu ženu!
Ostala su samo
uplakana deca
i ranjena srca
da se s tugom bore.
Nema više majke,
sama duša jeca,
njena usta više
ne mogu da zbore.
Uvek će da pamte
kako krši ruke
dok se otac kući
s nekog posla vraća.
I sakriva lice
modro od šamara,
uplakane oči
podbule od plača.
U sećanju uvek
će im biti mlada
njeno lice neće
dočekati bore.
Nema više njenog
uzdrhtalog glasa,
mrtva usta više
ne mogu da zbore.
1 komentar:
Moj 19-godišnji brak blagoslovljen s troje djece bio je u raspadu jer je moj muž voljeni rekao da je umoran od naše zajednice i da želi razvod bez razloga, znala sam da negdje nešto nije u redu, pa sam otišla potražiti pomoć, nakon 4 mjeseca traganja i mnogih razočaranja od drugih ljudi konačno sam upoznao dr. Ajayija, duhovnog čovjeka kojeg su njegovi bogovi blagoslovili super prirodnom moći rješavanja različitih životnih problema. Objasnila sam mu svoju situaciju i on mi je postavio nekoliko pitanja na koja sam iskreno odgovorila, dr. AJAYI mi je rekao u čemu je problem i rekao mi što treba učiniti, slijedila sam sve njegove upute i nakon tjedan dana moj je muž došao kući nakon dva mjeseca vani i poderao je papir za razvod i danas živimo mirno kod kuće. Ako vas nešto muči u životu i želite brza i pouzdana rješenja obratite se dr. Ajayiju i imat ćete razlog podijeliti svoje svjedočanstvo poput mene. Kontaktirajte Whatsapp: +2347084887094
Objavi komentar