Robert Detki

ŠAMAR  ŽIVOTU

Jecaj prestrašenog deteta ,

Na stazi osunčane tišine

Što povetarac blagi raznosi,

Do nekog drugog Sveta

Gde su drugačiji pogledi

Kada treba zaštiti nevine,

Mališana s majkom, što uplašeni

Besciljno tumaraju, kroz ulice,

I valjda im je dosta svega

Loše, posve obuveni,

S brigama iz nečijeg života izbačeni,

Gde se bolesna duša

Poremećenog čoveka trudi

Da po svaku cenu krivca istera ,

Dok mu zlu krv alkohol greje,

Nesluteći da i svoje srce gubi,

Sa svojim bližnjima koji ostaju jadni,

Zajedno s njim, za sva vremena

Ostaće i od ljubavi gladni,

Nažalost, najviše deca će da pate,

U mraku života nestaće

Njihovi osmesi, nastali u igri,

Radost detinjstva i svetlo nebo,

Umesto proleća, prsti smrznuti

Šamari na dušama večno ostaće

Zato  pomozimo, svima u nevolji

Ako treba, nedužne žrtve i sam Bog zaštitiće.