STOP NASILJU
Reči mogu da
slome
i dotiču
dušu do samog dna,
tada se
duhom klone
nema se
mira, nema sna...
Pitanja
lebde u vazduhu
svaka
kretnja je kao pretnja,
život i nije
život ako se živi u strahu
kada se od
svakodnevice
stvara
pometnja.
Šamar
ostavlja tragove
ne mogu ga
izbrisati ni sva izvinjenja sveta,
takve priče
kolaju gradovima
izranjaju u suzama deteta.
Tada se
pokida krhka spona
poverenje
koje se srcem poklanja,
svaki udarac
je žešći od groma
bol u svaku
poru tela uranja.
Najteže su
dečije suze
neshvatanje,
udarac ko kletva,
ona
neprijatna jeza koja zna da obuzme
gazi srećno
detinjstvo deteta...
Sve manje je
ljubavi
razumevanje
među generacijama sve više fali,
nasilja je
sve više
pojedinci su
na ispit ljudskosti odavno pali.
Stop nasilju
nek se stane
jednom tome na put
zar su
potrebne suze, zapomaganja
uplakano
lice, pogled zabrinut...
ONAJ ZID TAMO
Onaj zid tamo
zna svaku tajnu duše
svaku suzu
koja klizi niz obraz,
one mostove strpljenja u košmaru dok se
ruše
očaj i bol
koje nameće poraz.
Onaj zid čuje
svaku reč koja posred srca probada
i svojom
težinom vređa,
zna i odgovor
šta si to bila nekada
u šta si se
pretvorila sada,
ko su ti ljudi
koji te tobož vole
a u najtežim
situacijama ti okreću leđa.
Zna sve o
tebi, tvoje neme krike
one damare
srca koji se sa bolom bore,
beleže iz tvog
života sve prilike,
šamare koji
sami za sebe sve govore.
Onaj zid tamo
je tvoj prijatelj odavno
i želi ti
miran san bar jednom,
podvući crtu
nije tako jednostavno
ali ni pakao
koji te čini bezvrednom.
Oslušni
jednom njegove priče
sve one koje
govore o tvom životu, o tebi,
o trpljenju
nasilja koja ti ne priliče
jer bilo ko da
ih čini, za takve živeti ne vredi...
Onaj zid
tamo...čuva tvoju tajnu,
i ko zna
koliko njih još,
reci jednom –
stop očajanju-
ne dozvoli da ti život zagorča ološ...
3 komentara:
,,POETSKOM REČJU STOP NASILJU NAD ŽENAMA!"...
ZAR DA PLAČEM U OVIM GODINAMA
Nepravda me često dotiče
Ne postoji trenutak, a da me ne zakači,
Ni krivoj ni dužnoj
Na mene se viče,
Gaze po onom što mi znači.
Svuda mi zakidiju gde se može,
Štedi se na moj trud,
Ja ne mogu iz ove kože
I ono što radim kao da je uzalud.
Niko me ko ličnost ne shvaća
Ljudske vrednosti su pale,
Ne znaju da za sve što se čini plaća,
Za svaki momenat kada na mene
Svoj bes iskale.
Ne razumem više ovaj svet
Haos koji dobija drugu dimenziju,
Laž, krađa, obrta splet
Rađaju u meni sve više averziju.
Tada suze poteku ko reka
Ne može me oboriti poraz,
Ona narodna izleti, kletva preka
Ne dozvoljavam da mi prljavi blate obraz.
Zar da plačem u ovim godinama,
Dok se broje one šezdesete,
Šta je to među nama
Do zlobne taštine klete.
Šolkotović Snežana
https://www.youtube.com/watch?v=lQ_MIo6FvFE&list=UUrL6utZdvgSaLgOXcDw9bFg&index=24&t=0s&fbclid=IwAR0V-ypmSZhMZmBbX-VHduoLN-NoBU7AxG-MdNQo43qRFFWom4NtmMpGmq0
Objavi komentar