Translate

srijeda, 9. studenoga 2016.

Snežana Šolkotović


STOP NASILJU

Reči mogu da slome
i dotiču dušu do samog dna,
tada se duhom klone
nema se mira, nema sna...
Pitanja lebde u vazduhu
svaka kretnja je kao pretnja,
život i nije život ako se živi u strahu
kada se od svakodnevice
stvara pometnja.
Šamar ostavlja tragove
ne mogu ga izbrisati ni sva izvinjenja sveta,
takve priče kolaju gradovima
 izranjaju u suzama deteta.
Tada se pokida krhka spona
poverenje koje se srcem poklanja,
svaki udarac je žešći od groma
bol u svaku poru tela uranja.
Najteže su dečije suze
neshvatanje, udarac ko kletva,
ona neprijatna jeza koja zna da obuzme
gazi srećno detinjstvo deteta...
Sve manje je ljubavi
razumevanje među generacijama sve više fali,
nasilja je sve više
pojedinci su na ispit ljudskosti odavno pali.
Stop nasilju
nek se stane jednom tome na put
zar su potrebne suze, zapomaganja
uplakano lice, pogled zabrinut...          



ONAJ ZID TAMO

Onaj zid tamo zna svaku tajnu duše
svaku suzu koja klizi niz obraz,
one  mostove strpljenja u košmaru  dok se  ruše
očaj  i bol  koje nameće poraz.
Onaj zid čuje svaku reč koja posred srca probada
i svojom težinom vređa,
zna i odgovor šta si to bila nekada
u šta si se pretvorila  sada,
 ko su ti ljudi  koji te tobož vole
a u najtežim situacijama ti okreću leđa.
Zna sve o tebi, tvoje neme krike
one damare srca koji se sa bolom bore,
beleže iz tvog života sve   prilike,
šamare koji sami za sebe sve govore.
Onaj zid tamo je tvoj prijatelj odavno
i želi ti miran san bar jednom,
podvući crtu nije tako jednostavno
ali ni pakao koji te čini bezvrednom.
Oslušni jednom  njegove priče
sve one koje govore o tvom životu, o tebi,
o trpljenju nasilja koja ti  ne priliče
jer bilo ko da ih čini, za takve živeti ne vredi...
Onaj zid tamo...čuva tvoju tajnu,
i ko zna koliko njih još,
reci jednom – stop očajanju-
ne dozvoli  da ti život zagorča ološ...


3 komentara:

otrov kaže...
Autor je uklonio komentar.
otrov kaže...

,,POETSKOM REČJU STOP NASILJU NAD ŽENAMA!"...

ZAR DA PLAČEM U OVIM GODINAMA
Nepravda me često dotiče
Ne postoji trenutak, a da me ne zakači,
Ni krivoj ni dužnoj
Na mene se viče,
Gaze po onom što mi znači.
Svuda mi zakidiju gde se može,
Štedi se na moj trud,
Ja ne mogu iz ove kože
I ono što radim kao da je uzalud.
Niko me ko ličnost ne shvaća
Ljudske vrednosti su pale,
Ne znaju da za sve što se čini plaća,
Za svaki momenat kada na mene
Svoj bes iskale.
Ne razumem više ovaj svet
Haos koji dobija drugu dimenziju,
Laž, krađa, obrta splet
Rađaju u meni sve više averziju.
Tada suze poteku ko reka
Ne može me oboriti poraz,
Ona narodna izleti, kletva preka
Ne dozvoljavam da mi prljavi blate obraz.
Zar da plačem u ovim godinama,
Dok se broje one šezdesete,
Šta je to među nama
Do zlobne taštine klete.
Šolkotović Snežana

otrov kaže...

https://www.youtube.com/watch?v=lQ_MIo6FvFE&list=UUrL6utZdvgSaLgOXcDw9bFg&index=24&t=0s&fbclid=IwAR0V-ypmSZhMZmBbX-VHduoLN-NoBU7AxG-MdNQo43qRFFWom4NtmMpGmq0