Marina Marković

AL' NE MOŽE VIŠE             2023.god

Na vratima kuće zamišljeno stoji
Ostaće bez doma, bez krova nad glavom...

Al' ne može više, pronaći će mesto
Pod nebeskom kapom velikom i plavom.

Razum kaže idi, srce kaže, stani,
Vezuju je mnogi proživljeni dani.

Al' ne može više, branila je sebe,
Sada mora decu svoju da odbrani.

Kućilo se teško, radilo se mnogo
I trpelo ćutke zarad boljih dana...

Al' ne može više da trpi i ćuti,
Duša je postala otvorena rana.

Čekala je dugo na nežnost i ljubav
Nadala se stalno da nestane tuga...

Al' ne može više da oprašta laži
Zna da sad je sa njim neka žena druga.

Skupila je samo nešto malo stvari...
Ceo život, snovi, nek ostanu ovde...

Al' ne želi više da trpi i brani
Deca su joj snaga, sada će da ode.

TUGA                                         

Ako nekad staneš na prag moje kuće
Zarasle u korov, divlje ruže, pruće,

Znaj da tu sam nekad svoje snove tkala,
Maštala o sreći i svoj život dala.

Moj muž, ljubav moja, čovek mog života,
Nasilan je bio, uzalud lepota.

Od Boga sam tiho tražila spasenje,
Da mu da pameti, da ga preokrene.

Kuvala i prala, čistila po kući..
Iz čistoga mira valjda neće tući.

Spremala sam slavu, bosiljak i sveću,
Kao da sam znala da tada umreću.

I sad ne znam zašto, kome li sam kriva,
Od Svetog Jovana više nisam živa.

Iz dimnjaka više dim se ne izvija,
Kroz slomljena stakla studen se probija.

I sablasno vetar praznom kućom huče
Moja duša tu je, sad naglas jauče.

NE PRIHVATAJ            2022.god

Onoga jutra,
kada si crne naočare stavila
da iz kuće izađeš
na ulicu,
pristala si na tamu,
na zavet ćutanja,
progutala si udicu.

Onda, kada si šminkom
prekrila modrice,
obukla duge rukave po
sunčanom danu,
pristala si da budeš žrtva,
moliš se da udarci
sami od sebe prestanu.

Noći kad su te ušivali,
kada su zube skupljali
po podu,
rekla si,
pala sam niz stepenice,
pustila dželata
na slobodu!

A može drugačije
i mora bolje,
našminkaj se od meraka,
stavi naočare od volje,
iz začaranog kruga beži
duboko udahni i izađi
iz mraka!

 

ZAČARANI  KRUG                            2019.god

Nađoh te kraj puta

gde pognuta ležiš,

izvidah ti rane

po telu što bole.....

....ti se vrati kući-

nastavi da bežiš

od istine,

od života,

od večite more!

In memoriam                               2018god

Poznavala сam ženu koja je ćuteći nasilje trpela.

Na kraju je popila otrov i samoj sebi naudila!

Bila je uvek masmejana i vedra, plava!

Da li sada mirno u svome grobu spava?

Njen sin raste bez majke na ovom svetu.

Nije pomogla ni sebi, ni svome detetu!

A morala je da živi i da se bori!

Da svoga sina vaspitava i nauči

Da svoju ženu poštuje i voli,

I da je nikada ne tuče i muči!

BILO  JE  I BIĆE                     2017.god

Bilo je i biće svađa

Posle kojih bolje krene,

Malih, bučnih, nije važno,

Al dovedu do promene.

Ali kad te neko kinji

Svakog dana teškom rečju,

Maltretira, pridikuje...

Tad se duša teško leči!

,,Nije uvek med i mleko,,

Reći će vam kada čuju,

Blago njma... prolaznici,

Mogu i da pametuju.

Svakom treba mirna luka

Da joj hrli vedra lica,

Srećan čovek sreću stvara,

Nesreća je naš ubica!

Verujte u mir i sreću,

To postoji, nisu priče,

,,Srećan čovek sreću stvara,,

Samo to nek vas se tie!

UPLAKANA DECA           2016.god

Došao je tata

pijan iz kafane,

polupao prozor

od ulaznih vrata,

razbio tanjire,

vikao po kući,

istukao mene

i mlađega brata.

Vukao je mamu

za kosu po kući

i stezao jako

oko tankog vrata.

Molila je prvo,

pa vikala jako

i krčala čudno...

...onda nasta tama.

Pokrio sam oči

u molitvi tihoj

da je tata pusti

da ne plače mama.

Nisam bio svestan

u tom strašnom trenu

ubi otac moju majku

a rođenu ženu!

Ostala su samo

uplakana deca

i ranjena srca

da se s tugom bore.

Nema više majke,

sama duša jeca,

njena usta više

ne mogu da zbore.

Uvek će da pamte

kako krši ruke

dok se otac kući

s nekog posla vraća.

I sakriva lice

modro od šamara,

uplakane oči

podbule od plača.

U sećanju uvek

će im biti mlada

njeno lice neće

dočekati bore.

Nema više njenog

uzdrhtalog glasa,

mrtva usta više

ne mogu da zbore.