Goran Vitić

STOP NASILJU NAD ŽENAMA

Nikad na ženu ne digni ruku,

okovani cvet sreću ne sneva.

Ona je Sveta jer decu rađa,

kao što čini Marija Djeva.

Melem je sami za naše rane

muška je nežna ruka i snaga,

ona je samo srna il' lane

i najveća lјubav naša draga.

I žena je sestra, supruga, drug

mirisni deo pogače vruće

taj plamičak žara i kućni lug

deo temelјa od naše kuće.

I kao mitsko biće iz bajke

ukras je sami muškoga sveta,

naše su kćeri žene i majke

zanosni cvetovi usred leta.

Svu nežnost joj pruži, pokloni cvet

i miris kupi koji joj prija,

 samo kad voliš lepršav je svet

sa zanosom ljubav kad opija.

Uberi ružu u cvetnom polјu

pa nek' sa njom, zajedno miriše,

u oku nek'  nosi radost' volјu

nek' sva lepota sa njom prodiše.

Ako te slabost uzme pod svoje

ti nemoj da budeš bahat i slep

najlepše pesme ženi se poje

nedaj da vene taj predivni cvet.

I kada te bes zbog žene snađe

 pobedi svoje ti mračno lice,

jer ruku samo na ženu dižu

slabići muški i kukavice.

Cveće ne trpi okov nit' muku

neka te krasi humana zbilјa,

i znaj pre nego što digneš ruku

da ubijaš lјubav zbog nasilјa