Nena Miljanović

PUT KOJIM SE REĐE IDE

Ne podsećam na svoju nevinost

I ne tražim ni od koga samilost:

Tražim u sebi tragove samopoštovanja

Na stranputicama pogrešnih ljubavi

U pelcerima straha pred gubitkom

Nepovratno gubeći sebe pitam se:

Čega se to plašim

I koga krivim za trpljenje

Koga i zašto molim za strpljenje

Ja Trpeljiva do granice izdržljivosti

Hrabra pred smrću kad rađam život

Imam li pravo da prozivam za nasilje

Nasilna prema sebi jer trpim

Smem li da pozivam druge

Na dostojanstvo prema meni

Nedostojno pognuta pod pesnicom

Zgužvanog srca

Kao ponjava pod nečijim nogama

Porobljena svojom slabošću da odem

I da odreknem bezuslovnu poslušnost ocu

I pravo sinu na zloupotrebu ljubavi

I mome muškarcu vlast nad telom i dušom

I materi pravo na savet TRPI!ŽENA SI!

Jesam Ali sam i ČOVEK!

Ne dam Ne drugima

Sebi ne dam na sebe Dostojno

Dostojna imena Žena

Sama se branim

Svešću o neljubavima i svojim slabostima

Koračam putem kojim se ređe ide:

Samopoštovanjem do poštovanja

I ljubavi

Ljubavi...