Zorica Ivanović

PAZI KAKO SPAVAŠ

Zakuni se da voliš da boliš

U nesan, u kaiš i pesnicu.

Zakuni se u moje suze da moliš,

Da sakrijem modrice na licu.

Ne verujem da je zver u tebi,

ja nekad ljubljena žena,

ja mesečeva mena,

ja drhtava trska na vetru_

dok sebi kopam raku po metru.

Po licu pljuste šamari.

Po duši biju damari.

Ne verujem da voliš dok bolis.

Ne verujem da žališ dok pališ.

U praznoj dusi osveta diše.

I samo za nju živim

dok krv u nosu mirise.

Uspavaj zver u sebi

a ti ostani budan.

I pazi kako spavas

Dok osveta diše_ubica piše.

A onda dan probudi jutro

sunčano,tiho...

I bez nas dvoje.

Hoće li tršava glava da sudi.

ČUVAJTE NAM DECU LJUDI.